Дело

Иредлог тај изнео je г. М. Гарашанин y свом одговору г. Ј. Ристићу „Једно намеснпковање“, алп га нпје објасшхо да лц што нпје хтео, плн што нпје нашао да je опортуно, ne знамо. Онако како га je он био изнео, он je, бар за нас млађу генерацију, био једна затонетка. Ha жалост ту загонехку нпје разрешио ни г. Ј. Рпстпћ y својоЈ последњој речп. Шта више он ју je још загонетнијом учинио, рекавпш да je преддог био беспредметан ! Господин Ппроћанац y својој брошури констатује прво да je питаље о пресхолонасдедству итухало две схране ; унухрашњу п међународну. По унутрашњем законодавсхву Србпја je пмала наследне вдадаоце, a ио међународном праву изборне. Унутрашње законодавсхво хо je пптаље регулисало законима од 1859. годпне п 1861. године. Господпн Ппроћанац тврди. да no мпшљењу кнеза Мпхаила п његове владе нпје no хим законпма било решено пптање о наследнпку кнез Мпхаплову пошхо он нпје пмао деце, пошхо нпје тестаментом нпкога још бпо успнпо, a нпје бпо no други пух нп ожењен да бп скора нада na добпхак насдеднпка била ху. II за то je предлог пок. 11. Гарашанпна био оправдан u уместан нарочито с обзиром na политпку онда вођену, п за то je п прокламацпја прпвременога намеснпштво о бпрању вдадаоца бпда исправна. Нначе бп п једно п друго бпло неразрешљпва загонетка за историју. Да су кнез Мпхапло п влада његова доиста тако мислпдп, г. Пироћанац ce позпва п na пок. Јована Марпновића којп му je причао о покушајпма. чпњенпм с 11. Гарашанином код кнеза да on означп за наследника доцнпјега кнеза n краља Мплана, a п na Факат да je кнез Михапло одбио да y уговор с ЦрномГором означи наследнпка на случај ако бп без наследнпка умро. Господпн Ппроћанац још додаје ; да су кнез Мпхаило п његова влада да ди „исправно идп погрешно“, то je друго, али тек „извесно“ мпслплп, да право насдедства no закону од 1859. годпне иочиње од кнеза Милоша и да вреди само за његово потомство. Покренутн овпм разлагањем пишчевим, мп смо нонова разгледалп оба закона, п onaj од 1859. п onaj од 1861. године, потраживши уз то објашљеља п y ранпјем законодавству, na смо нашли ово : Закон од 1859. годпне ne стојп y потпуној сагласностп са законом од 1861. годпне : јер док први закон y свом првом члану велп : „Кљажеско достојинство y Cp6njn, na основу стари народнп закључеља пре 1839. годпне, п нови учпн.ени na Свето-Андрејској Скупштини од 1858. године, a no гласу Султанског Берата п ХатпшерпФа од 1830. године, наследствено je y плепену сада владајућег Књаза српског Мидоша Обреповпћа I п то y мушком потомству, no реду прворођеља, п то најпре y правој линнји, и тек кад y овој ne би било дица за вдаду способни, наследство Ељажееког достојинства црелазп на побочну лпнпју no истом реду прворођења“ дотле ce y 1. члану закона од 1861. године вели: „Ако бп књаз српскп од владајућег пдемена Обреновића без мушког

513

КРПТИКА П БИБЛИОГРАФПЈА

ДЕЛО Y