Дело

цима“. Међу тпм закон од 1859. годпне, као што смо виделп, говори не само о потометву кнеза Мплоша него п о побочној линијп његова племена. Он, дакле, пма шпре значење од берата султанскога од 1830годпне, Тако je исто шпре значење берату и праву наслеђа дао п Давпдовнћев устав. којп je овде важан нарочпто с тога што он детаљно одређује ред наследства, u што он показује и схватање кнеза Милоша y овом пптању. Што je. ппак, кнез Мпхапло друкче о том мислио, може бптп разлог с једне стране y тачнох тумачењу берата од 1830. године, y везп с међународном етраном пптања, no којој наследство нпје прпзнавано, a с друге стране y већ похенутп.ч Фактпма : да су му сестре y туђинп удате, да je сиерао на другу женпдбу п да му побочна лпнпја no Фактпчном стању свох нпје свраћала пажњу. Нпје пскључено да je могао помишљатп п на кога другога, ближега себи ! Да ce впдп како je сам родоначелнпк дпнастпје схватао ред наследства п, према томе, како ce пма разуметп члан 1. закона од 1859. год. ево да пспишехо пз Давпдовпћева Устава ово : „у случају ако не бп остало нпкаквога мушкога наеледнпка пза најстарпјега сина покојнога Књаза ; то прелазп наследство на његова брата п његове мушке наследнпке п опет no праву првородства“ (глава пета, 24Д „у случају ако бп са свпм нестало хушке врете наследнога књаза : то прелазп наследство на мушку врсту кћерп књажевске, п опет с најстарпјег члена женске врсте на најстаријег сина no гласу члена 23 и (глава пета, '25); „овпм редох пћп ће наследственост с оца на наЈСтарпјег спна no гласу берата Султана Махмуда 11, п y Фамилији садашњега Књаза Мидоша Тодоровпћа Обреновића. a y случају пзумртпја мушкараца њенп, y Фамплпјп старнјега брата љегова, Јована Тодоровпћа Обреновпћа, a y случају пзумртпја п мушкараца његовп y Фахплијп млађег његовог брата Јеврема Тодоровића Обреновпћа“ (глава пета, 26). Преха овоме ]асно je, да je кнез Мидош и 1835. п 1859. годпне разумевао као похомство своје за наслеђе престола прво све мушкарце ■од себе п спнова no реду првородства, na онда све мушкарде од својих п њиховнх кћерп, опет све no праву првородства, и тек онда побочну лпнпју најпре старпјега брата na онда млађега пстпм редом. Kao што je познато и наслеђе пмања no нашем грађанском закону, кад нема уговора илп завештања, иде пстим редом. По тохе свему пма сад да ce цени псправност плп неисправност проклахацпје привременога намеешшгтва, које je за себе пхало гледппгте кнеза Михаила. Једно je, међу тпм, несумњпво. a то je да сад имамо потпуно објашњен предлог 11. Гарашанина од 1, новембра, који je како ce видп бдо с једне стране y везп с полптпком онда вођеном, a с друге стране с гледиштем владаода на ово пнтањз, и, на послетку, с треће стране

515

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА