Дело

сца не y халенху велпком, Kojera y кнеза Михапла нпје било, него y родол,убљу ii чпсхохп п чврсхпнп карактера с једне стране a с друге схране y умепшости да нађе сараднпке добре и умне. Поглавпти наслон хе подитпке, п оно што joi je давало нарочпхога угледа п важносхп, бпло je без сумње то, што je Руспја не само својскп помагала ту полптпку, но п све упућпвада на Београд и Србпју, као на центар одакле радња треба да пде. Исхпна je да ce ондашња полихпка српска нпје искључно везпвала за Русију, алп хо нпмало не мења њен каракхер. Дуго бп нас завело да овде о том опширнпје говорпмо. To ћемо можда y скоро учпнпхп нарочпхо, на другом месху, и ■онда ћемо моћп впдехп п где хреба хражпхп праве узроке погрешака п недаћа од 1876. п 1877. годпне кбдхога Факха; да ce п Србпја п Руспја јављају са евим y другом облпку и свехлосхи y перподу времена од 1861. до 1868. године, u y периоду времена од 1869. до 1878. годпне. To je допсха важно да пречнсгпмо п самп себп објаснпмо, хладно п беспрпсхрасно, јер само од хакога пречпшћања можемо имати корпсхп п за будућносх. Тада ћемо ce среехн п са једнпм ранпјпм радом г. ПпроТанца (Међународнп положај Србпје), којп, чпни нам ce, не са свпм правплно оцељује ову схвар. За сад нека je. поводом најновпје брошуре г. Пироћанца, ово досха. Мислимо да смо јасно исхаклп вредносх књпге ове. која и ако нпје псхорпја алп mia храјну историску вредносх ; она пма п мпсли здравих п нодахака многих п важнпх. Шхеха бп бплодасе г. Пироћанад заусхавп само на овоме п да нам не пружи још шхо пз својпх забележака ц успомена п схарпјпх п новпјпх. A време би већ било да добијемо п aieмоаре п забелешке п других наишх јавних раднпка, који бп, уверенп смо, врло много помоглп за развпјаље и шпрење полпхичке свести y нашем друшхву ц за разбпсхравање п оцену многих важних појава п догађаја из наше новије псхорије шхо бп опех благохворно дејсхвовало п на садашњосх na онда и на будућноех. Мп смо чесхо слушали хужбе како ce много шхо шха не разуне, како ce многп и појавп п људп криво тумаче п суде п како ce велпке иогрешке чпне с неразумевања п незнања. II хе замерке сдушамо ми мла-ђи баш од схаријих радника. A колико су онп помогли да ce знање хо рашпрп и да ce многп појавп п догађајп наше нове псхорије расвехле и објасне ? Ha жалосх мало, п хо ц orni сами морају прпзнахн, ма да je њпхова дужност y томо y толико већа, y колико je млађа генерација лишена скоро сваке помоћп y хоме. Где еу хе архпве и где су хе традицнје на које би она наншла и наслонила ce ? ! Погледајте y другим земљама, ноје имају и добре архпвс и јаке храдицпје, u богаху књижевносх иолихпчку, како знахндјп радници полихички једнако пишу успомене и мемоаре, прпбирају своје беседе, издају мемоаре и писма других, објављују важне преипске ихд! A мп од свега хога немамо нишха, и не само да немамо ништа него ce као трудимо још да и оно шхо има попричувамо за себе, no нешхо и упропасхимо или прикрпјемо. п шхо je name u што nuje name, na опех

517

КРПТПКА П БИБЛИОГРАФПЈА