Дело

какав ce као пдеалан замшпља. „Али je то, велп један рускп књижевник, бпла само опшха предсхава, општа пространа слика која je показивала, на што п како треба гледахи y друшхвеном животу ако ce хоће из њега да пздвоје пптања која треба решихп. Ta слнка није бпла слободна од једносхраносхп која joj je баш и бпла похребна, да бп јаче пала y очп жалосна пстпна о стварности п њезпна несагласносх са пдеалом... II y Мртви.ч душама п y Ревизору пзносп on пред чихаоце нешхо шхо пх je кадро довесхп y очајање, алп неказује, скојегакраја хреба схвар узехп хе да пз рускога друшхва несхане зла на које ce указује.“ Ha последовачнма Гогољевпм je осхало да хај задатак реше, руководећп ce сврхом коју je он бпо показао п пдућп пухем којп je он бпо прокрчпо. У Пушкипа су ce моглп научпхп, како да гледају на жпвох п појаве y њему. a y Гогоља ■ — шха да сликају п како да служе књпжевнпм радом друшхвеном напредовању. Ha прокрченом путу хребало je окушахж своју снагу. II доисха, ]авља ce чпхава сјајна плејада знаменпхжх ппсаца, од којпх je свакж за себе појава самостадна. алп ce опех за то, ма којом страном својега халенха, могу смахрахп као ученпцп Пушкпна п Гогоља. Тургењев. Достојевски, Гончаров, Толсхој, Гржгорович, Писемски п др. пзвојевали су својпм иропзводима руској кљпжевносхп впдно месхо међу лпхературама свехскога значаја. Свп су ce они, п ако разлпчна дара п независно један од другога. далп на псхи посао и y исхом правцу. Тургењев ce, на прпмер, поглавпхо задржавао на најважнпјпм појавама пз сувременога му жпвоха рускога. међу којима су га, највише пнхересовалп : схање сељака којпма су племпћп могли располагахп као својпм робовииа, живох образованпх људи, којима воља слаби услед недосхахка y слободп крехања, хе ce с хога осећају непохребнп, п жпвох руске жене пуне љубави п пожрхвован.а, По начину како je пзноспо појаве пз круга свога посмахрања, Тургењев je, оспм спољашње елегандп]е п пзрађеносхп, показао велпко п хопло саучешће према човеку п његовпл схрадањпма, a нарочцхо велику љубав према Русијп, на чпју je будућносх погдедао са неком сехом п разуверењем. Грпгоровпч je ограничпо обласх својих посмахрања на живох просхога народа п слпкајућп га са његових свеглих схрана које су прпвлачиле чихаоце y знахној je мери, ттокрај Тургењева, помогао да ce решп пихање о робовању. Идући за Гогољем. Гончаров га je y неколпко допуњавао, јер je y CBojmi романпма, сдикајући жпвох племића п чнновника, псхпцао не само шхо y хом живоху не ваља него п оно шхо заслужује саучешћа највпше га je занпмала обломовштина хј- дремљпво живохарен.е трудом сељака махеријално похпуно обезбеђенпх људи којп нису нп за какав посао способни, ни о чем озбпљном не мисле, свакога ce посла плаше, али пм хо опех не смеха да буду no себи y исхо време и врло красни људи. Досхојевски je песник „бедних људи“, чији je живох умео представљахп y сликама пуним хрпшћанскоха мплосрђа, велнкодушнога прашxaißa, узвишене љубавп u хоплога саучешћа. Писемскп, no објекхивно-

519

КРПТПКА II БПБЛПОГРАФПЈА