Дело

год. 1894. (Дело за јануар ове годпне) пзишле су крајед прошле године y Прагу „Ле•с.ке роба ц од Светоплука Чеха, које су направиле y чешкои народувелпку сензацију. 0 томе xnky да nporoßopmi неколпко речи. „Пеоме роба“ за 4 месеца доживеле су 12 улЈања (о впше од 50 хиљада прпдерака), a то je век ређа појава другпх јевропских лптература. To већ даје дајбо.ву одену пеcjiasta. Ове су песде заднтересовале јако свакога поштеног п доброг Чеха, јер je све, што je y H,inia скривено, извађено дз дубине душе чешкога народа, чија судбдна није баш тако сјајна п који y дногод догледу мора дзвојеватп себи оваку маленкост да буде роб разнпх господара туђпнаца п да сопственод крвљу заслужп себи бо.вд опстан u:. Чех je песнпк демократ, деснпк народни y дотпуном сзшслу ове речп. To je доказао впше дута y разнпн, a особдто y овпм лесмача. Књпга заузпма 78 страна, п пма 23 десме. Колпко ледих гшели, ледпх реченпда mia на љпма! Човек тешко може казати, која je од њих бо.ва и којавпшедпра срце. Песндк сад до еебд зна изврено одисдвати дрпроду п њене дражи, које y лепод колорпту меша с простпм догађајдда, y којима црта згарЕантним бојада жпвот духовнпх п телесних робова који лорају вечито страдатд, само радптп, слушатп господара, којн за сав њпхов труд п муку пма за њих садо бич u, штап, којим дх туче на свакод кораку. Особито je леда пееиа 15. Једноме робу пошло je за руком да добегне y шуду п тако ce ослободи од туђег пга, Живи y дећднп, ужива слободу y прдродд, y којој ce осећа срећан оообито онда када једнод нађе y шуми сдавајућд робињу зкоја je побегла из родства. Упозна ce с љоме, обоје захваљују богу што су с.е спасли, u живе заједно y срдачној љубавп удаљени од човека и н.егове беде. Слобода п>l je била ■све, што еу тражилп. У блаженим тренуцчна еећају ce лроклетога ропства, које као дрна сенка улева кап.вицу горчнне y њихов слободап живот. Алп пм cpeha не трајаше дуго. Једнога дана чуше ce пз даљине y шуми разни гласови и јаукнечији. Ослобојјени роб •сакривен пза грла виде, како двојица чуваpa робова гоне схару жену робињу која je добегла п спаса тражпла y шуми. Bek сује стигли u лочелл туки. Роб де може више да гледа овај гадан прпзор тучења век дзлази, да брани стардду. У тај мах из куке излете u његова жена да му буде на помоћи Бој ce отворп између iunx и стражара; жена даде. Кад то впде роб, саже ce дотреоен до дна душе да joj живот спасе, алн све je доцкаи, нпкаке помоки. Hu ои ие мари више ни за што na ни за себе. Предаје ce u од-Тази доиово y родство. Ko познаје чешке прилике u одношаје разумеКе лако лесме Свет. Чеха. У љима je наслнкано стање угљетена народа дрема гослодарима, који га гљаве и што чвршће држе y ропству. Слобода je однсана овде

златним речима најетрожеје пак осуђена сервилноет онога, којп u поред тога што je бијен u тучед без узрока, na и y ропство бачен, љуби руке своме господару, да би га join више тлачио. За онога, којп не познаје чешке прилике „Песме роба“ су збпрка лелпх десама, дубока осећаја кдтљаста стпла. Значај пак њихов y народном чешком жпвоту не може он сазнати. јер треба удети члтатд пх са народнога, рекао бдх са полптичкога гледшпта. Чешкд посланици y Бечу више пута употребпли су их веК као цптате y оддсивању чешкпх ствари y парламенту. Јос. Зд. Раушар)—Жуборпћ НОВПНАРСТВО Просветнп Гласник. Од ове годпне пзшпле су од овога службенога дпста miihuстарства просвете и црквених послова две свеоке и то за јануар п Фвбруар. Ha првом je десту, као u обично елужбени jeo, којц je y овим двема евеокама нешто већп него обично (1 —15, 65 —79), a то с тога што су тек сада донеоенп учдтељеки раздештајд, чињенп почеткож школске годдне. За овпм je радља главнога проеветнога савета (16 46, 79—108) са саетанака 605 —610. Ha тпм састанцима прочитанп су, сем осталога, u реФератп на овадела: Љ. Стојановцћа „Срп. ска градатика за I раз, гпмназије“, Д. A. Жпва.вевпћа „Андрија Еачић—Мжодшћ“ , Б. Зделара иВ. Дпмића „Обрасцииз математцке за ученике сред. школа“, Mux. Стевановића „Хајдук Вељко u његова брака“, К. Стојановдћа „Атомистшса Руђера Бошковпћа, Јул. Хохсднгера „СтенограФИја а , пок. A. Алексика „Глобус“, Свет. Ранковика „0милитика“, К Дрногорца „Ботаничар“, Пет. Стојановића и Јов. Макепновића „Васпитна важност дружења“, Јов. Петровпћа „Xpuoiћаноке врдине“, П. Тодоровића-Ђаковчика „Пољска привреда“, Пв Мартпновића дечји лист . Споденпк“, Дим Ј. Путнпковића „Познавање природе“, A. Станојевика „Минерологија u Геологија“. У одел>ку школски летorme донесеноје шест извештаја изасланика на пспитима зрелости п надзорника средњих школа y 1893-4. години (47 —52, 108 —114). Оде.вак „науке и наетаве“ најслабије je заступ.вен. Јануарска свеска u нема га, a y Фебруарокој je приступно предавање д-ра Стев. Марковића > llp атки npei.iej Mojepnoia стања електротехнине “ (114 —120) ; ово je иредавање u поеебпце оштампано. „Критика и библиограФпја“ такође je слаба ;i29 130); y њој поред библиограФскога списка књига, иде кратак говор о „Нади“, „Царпградском Гласнику“ u календару „Српске манастирске штамдарије“. У ковчежиблу “ (53 64, 131 —132) je 18. imoio из Петрограда Рад. Кошутика, о преуређељу наших виишх женоких школа u ноколико запноа. —• Уз Фебруарску свеоку као прилог долази интсресни „Преглед геограФСке литсратуре о балканокол полуострву за 1894

533

Б E Д E 111 K E