Дело

Веома чудновато изгледа, како мрави сачувају то своје зрневље да пм не клија. У мравињаку су сви услови, који су за клпјање потребни ; ту има и влаге и топлоте и ваздуха, na клпјања опет нема. Mog’gridge je раскоиао 2 i мравињак и y њима je нашао иљадама зрна. Међу тим многобројним зрнима, нашао je само 27 зрна, која беху почела да клијају y размаку од новембра до марта, a не беше ни једно клијало y марту, априлу, мају и октобру п ако je то најподесније за клијање. Жнтнице саме не спречавају то, a семе не губи своју гермпнатпвну моћ, (моћ клијања) јер га je Moggridge cejao, na je ницало CpehoM Moggridge пронађе да je све семе клијало y једној житници, y којој беше спречен улазак мрави. Из овога он изводи закључак, да би ce семе сачувало од клијања, потребно je да га мрави непрестано обилазе. Још један случај утврдио je овај закључак. Moggridge je познавао две мравље колоније, врсте Atta ■structor. Једна задруга подигне свој мравињак y близини једнога зида, који ce случајно сруши и затрпа половину мравињака тако, да je био улаз y житнице потпуно спречен. Кад ce допније зид подигао впдело ce, да je семе y затрпаним житницама ггочело да клија. Како је>био зид пао пре 10 дана, то излази, да je довољно само 10 дана спречити мравима улаз y житннце, na да жито проклија, «Што ce моне тпче, вели Moggridge, јасно ми je из ових огледа, да ce клијање спречава утицајем мрави, или утицајем nape мравље кнселпне, a никако направом и распоредом самих житница”. Ове своје закжучке, Moggridge je готово сам доцније оборио. Затварајућм y једну епрувету зрневже са мравима, зрневље je клијало и ако je епрувета била скоро испуњена издисаним ваздухом из мрави. Plcto je тако било, кад je зрневље излагао пари мравље киселине Bückner вољан да и сам припомогне решењу овога питања, мисли да мрави облепљују зрневље неком лепљивом материјом. Спречавајући улазак влаге y зрно, оии, no Btlchner-ову мншљењу, спречавају и клијање. Онда кад треба клијање да отпочне, мравн скчдају ту лепљиву облогу и клијање напредује.

MPA B П