Дело

што je врло могуће, iiouito ce то при такпм операцијама дешавало ц друтима, ми, да бп пзбегли нападе, мораћемо објавнтп подробности ■консилијума, и сва одговорност пада онда на вас. . . . Белоз. ( y току говора Тројнова узбуђује ce; нагло устајуАи) : II то ми говорпте bu. проФесор Тројнов, мој обожаванп учитељ, којп нас je некад заноспо слободном мишљу и служно усхпћешш прнмером чврстпне духа. Зар je давно прошло оно време, када ми, притајавшп дах, стајасмо око ваше катедре и пажљиво слушасмо ?.. A сећате ли ce, проФесоре, ■онпх дпвнпх речп којима сте ce праштали с нашом годином. Ja их до данас нпсам заборавпо : оне су ce дубоко урезале y моју душу. Оне су увек бпле за ме спмвол вере, чувајући ме на путу мог жпвота од опасностп. ... Стежућп наше руке, вп сте нам реклп : „Млађанп прнјатељи мојп ! Љубпте науку и одважно пдите напред II ако вам падне y део ведпка срећа да обзнанпте нову пстппу, нпкакве препреке, никакве тешкоће ке треба да вас зауставе. Упамтнте, да буктиња истине жеже Ј»уку, што je hoch, алп зато прпносите њој на жртву све ваше ннтересе п трубнте je сплно, да je свакп чује, јер само она једна вредп свих нашпх напора п хрудова \ и To су ваше речи, проФесоре.. . A сад пак, ви ми меСто нетпне прпчате о некој опрезности, као највећој врлннп. Место пређашњег слободног нозпва, вп ме плашнте страхом^одговорпостп. To ви можете говорити врактичарима којп би радо предали науку анатемн na проповедалп чак врачање, само кад би им то давало корпстп... . [Загњицки ce вриољи). Пе, учитељу, нпсам ja тих речн очекпвао од вас.... „Опрезност“! „Репутација“! „Каријера“! Па добро, редите какву везу има све то с науком? „Одговорност“ ! Јест, ja узимам на ce одговорност ! Тисућу пута узимам на ce одговорност ! И знам шта ћу радити, само ако . . . Али не ! За ме овде не може бнтп „ако“.. .. Истнна стоји преда мном јасна и јарка као Сањицип му да]е чашу воде , он je исаија. Сињицчну) Хајдмо ! ( Журно оде на десно , Сињицин с усхиЛењем оде за њим. Неколико тренутака оаште Ayrathe. Боржик врло потресен шета ао средини бине : Галкин такођер y дубини. Загњицки мирно стоуи u иронички иосматра оишту забуну. Тројнов исаочетка ocraje на месту , затим узбуђен ирилази столу седне, узме књгпу. покуша да чита, no одмах оетавља u замисли ее). ПОЈАВА 12. Пређашњп без Белозерова и Спњшцша. -Заг. ( ирилази Тројпбву ): Допустите, да вам изјавпм, многоуважени проФесоре, да сам ja јако потресен овим нападом na ауторит.ет, што ■стоји тако узвишено и непоколебно. ( Пружа му руку) lp. {peraje u одбија га од себе) : Huje томе време. ( За ce). Али може л он то изврпшти ? Шта je то ? Ta нпје могућно да ће ce он одважнти ? la он je луд. . . , ( Узнемирено npufje вратима na десно као да xof\e да yije

63

жиß 0 т