Дело

КРПЖАНПЂЕВА ПОЛПТИКА 23 дрост не унапређује већ на против само помеће а земља пуни множпном ђака и.ш књижевника нерадника Јер многи, овим сујетама заблуђени. занемарују, да у младости својој пзуче себп и народу корнсне и потребне занате : аа хотећи сви да буду књижевниии, многи остауу без могукности да хлеб зарађују”. (Има нас. вели доста. који се у странаца учимо само граматици, а мало који се разумемо у лекарству, математици, музицн и грађевинарству. Тако исто осуђује и занимање са Астрологијом, Алхимијом, Мађијом и Кабалом, I. 217—218. Види о „празним наукама” и «шупљим титулама” у књ П 278280 ). II зато пропадају и народи. који се као нир. Шпански, само на војевање одају и о илемству се своме брину, а корпсне привредне послове занемарују; а најлепши је, вели он гтример тому сам народ грчки, који је у старини био радан н културан, а данас ггод турском управом постао лен и дивљачан, дакле претрпео устук услед напуштања прпвредштх послова, (П. 91.). Међу тим „у Холапдској и Француској земљн, где су привредници (чернлки) многн и богати, тамо су и краљ и властела и бољари богатп и силни“. (I 260 ). Многн сувремени „политико-економи”, нарочиго из школе либералне или нндпвндуалистичке нп данас још не внде овако јасно праве узроке богатству народноме. Наша рођена отаџбина и данас још болује од тога, што се управа и интелигенција њезина не брину довољно о томе, да се у земљн васпита сталеж привредннка и да се он свима могућим заштнтним мерама, и спољним п унутрашњим, одржи и унапреди, те да се омладина не одаје само школској адмннистратпвиој спремн за чпновнике, који се после, немајући другога начина зараде, свим средствпма за опстанак (тј. за службу) боре, и на тај начпн само земља трпи са нерада и сиромаштва. Пре лазећи на земљорад, ратарство или тежамтво, (раздћлЂ 3. Обт> тежачеству) Крижанић отпочиње са Физиократском девизом : чУбого кралество убог\> куал^ : богато кралество. богатљ крал\>“, полазећи вазда са гледншта, да је прва п највиша брпга владарева, да поданици његови што богатији постану. l(A те• жачество естљ всему богаству корент, и основате : тежакљ бо кормитЋ и богатитљ и себе и реместника и торговца и боллрина и крал%.“ У овим речнма Крпжаннћевпм садржаиа је не само