Дело

НЕ11ИН0 ЗЛАТО 425 — Шта ? — Хоћеш ли ме ? Она страшиво погледа око себе, на све стране. — Хоћу, рече брзо, па утече у собу, као да је неко гони. Ахмет скочи од радости. — Ејвала ! — викну — баш ме разрахатлејиса ! Па весело натури тунуз на очи, те пође низ чаршију. IV. Стара Мејра бијаше видјела Ахмета на вратима, па joj то некако тешко. Она га никако није могла бегенисати,1) јер је он био бећар,* 2) а осим тога није био толико нп зенђил,3) ништа своје није имао осим дућана и куће. Дакле, чим је Ахмет отишао, зовне она Хајку. — Хајко ! — Шта је ? — Ходер нешто, Хајка дође. — Шта је, мајко ? Мејра је погледа. — Јеси ли ти права моја шћи ? — Јесам, мајко. — Па онда шта ће ти они Ахмет ? Хајка поцрвени. — Па... дошб је... Мејра je погледа још бол>е. — Чујеш, сиди овди, — рече и повуче је себи. Хајка сједе без приговора. — Видиш — поче Мејра — не ваља ти то, што ти он долази. Бећар је оно и муфлиз,4) нема ни себи ’либа, а камо лп ће жени и дици донити... Ти ћеш рећ’: има он дућан... А црн му дућан, кад нема ни свога читлука5) ни кмета .. — Има и кућу, проговори Хајка i) бегенисати — допаети, занолити. -) бећаром у Мостару зову свакога момка, који никога свога нема, него живи сам. s) богат. 4) ГО.ЂО. 5) имање.