Дело

Н А Ј П Р U Ј А 459' Тек што је, ваљда, из топла купатила изпшла. Некакав мекан штофод свнле, загаспте боје покрпваше доњи део њезина лепог тела, u то од кукова па на нпже, док јој ie горњп део тела био покривсн само њезином дугом и бујном косом. Ма да је, по нашнм поЈмовима, цела ова одаја била празна, ма да на дрвеним дуварима нпкаквих прозора не беше, па ни у самој одаји никаква намештаја, никаквпх огледала, него су само и искључиво асуре разне боје и велпчине замењивале астале. столпце u кревет — ипак бп познавалац Јапанскпх обичаја на први ноглед морао битн на чисто с тим, да овде обигава некаква призната лепотпца. Свуда унаоколо све некаквп судпћи и некакве кутијце од слонове кости, лака и утиснута бисера, и све то напуњено разноврснпм уљем. јаким мпрпсавим есенцпјама п мастима У једној скупоценој шкољцп, направљеној од некаквога плава камена, лежаше јој разан накит од сухога злата. Из једне кутпЈце пзвадп млада дама нешто мало укончане беле свиле, умочи је у други један судић, у којем беше брашна од пзвесне биљке, крја се „осхирој" зове, на се њоме стаде ваљано трљати по лнцу врату, рукама п грудима. „Ама, што не долазпш, Јум-ла, малп гуштеру! * Ово је она узвикнула пола са смехом. а пола иестрпељкво. II сад јој прптрча служавка, па јој пружи оно руменило п ону златну маст. За тпм узе у своје руке сву косу газдаричину, оплете је, иа јој протрља стражњи део врата и леђа оннм белим брашном. II она је, као и европске собарпце, имала обпчај да брбља, радећи овај посао. nO, ала си срећна Најиријо ! — Посведневно те нрослављају,/ свп тп се намећу, свп те љубе — имаш најскупоцепије руво — само се на те људп бацају цвећем, а п њихова тп срца у сусрет лете.“ Најирпја се осмехну на своју слику у огледалу н протрља своје беле мишије зубиће четком, коју најпре беше натопила некаквом ружпчном есенцијом. Свршивши ову процедуру, маши се танке бријачице па уклонп с обрва прекобројне длачпце, те јој обрве, онако сужене изгледаху као две оштро обележене пруге. А сад дође „бенн“ по нежним п облпм обрашчићима, u док Јум-ла њезпну бујну косу довођаше у ред преко некакве мале дрвене наираве, иошто ју је претходно ваљано нагопила уљем од камелија, дотле је Најирпја танком четкицом ирешла нреко својих ружичних и као роса свежих усана. Све ово, у осталом, ни мало не беше нотребно, ua да се увећа ленота младе играчице. Најирија је таман била у цвету своје младости, у својој 16. години. ге је ово ружно мазање лица — којеје у Јапанаца ушло у обичај — само у стању било да њезине Фнне и детпњасге црте сакрије. ,Какав ти данас треба „уваги“,*) Најирпјо ? — Црвен или зелен?“ *) „Уваги“ је то, што u струк (лајб).