Дело

460 Д Е Л 0 Певачица окреташе своју главицу тамо амо према огледалу, па за•бадаше у косу овде златну иглу, онде лептирића, осмејкујући се на •саму себе п са самом собом кокетујући — баш као ирава кћи Евина. Пре него је могла и одговориги на. постављепо јој нитање, чу се пз једне удаљеније одаје, како неко у више махова удари руком у прозор. То је знак, који се тиче послуге. Јум-ла журно истрча из собе, али се убрзо врати с поруком : „Пожури се, Најнријо ! Наша ти газдарица, Кисаја, шаље поруку, да се врло пријатељски понашаш спрам Сан-Јама, богатога .трговца са •слоновим костима. Он је већ тамо, па је довео собом и своје рођаке из Отсу-а и повпше својих пријатеља — странаца !“ , Странаца“ — та је реч електризовала играчпцу. Брзо скочи на •ноге. Журно полете некаквим дрвеннм вратима, за ко]има стајаше повећи број хаљина. 0 час је на се навукла „сијубан“ (врсту шалвара), „јумаки“ (јаку)! и „хитаги“ (блузу). „ДодаЈ ми „уваги" од беле свиле и сребром извезен! Брзо, Јум-ла! Изравнај боре са стране, девојко ! — А сад ми нружи онај ружичасги лоби“ (опасач са широком, карактеристично великом лептирастом пантликом, која се на леђа иридева) па ми помози да ципеле навучем !“ Није прошло ни пет минута, а тоалета је већ била готова. Најирија узе вслику лепезу, шго се као сребро блисташе. „Реци тамо, да полазим!* Док је Јум-ла послушпо истрчала на улицу, младаје нграчица npuшла једној вази, у којој су цветале беле христантеме. Извадила је најлепшу међу њима, па јој је пажљиво поскидала нежне и узане лпстиће, покупилв их и бацила ненадно поврх себе у ваздух.*) С извесном је запетошћу и светлих очију Најирија посматрала, како лишће лети: највећп је њихов део надао к земљи и покрио јој главу и груди. „Доћи ће!“ — викну весело играчица, па журно издете из куће. Ваздух је млак и грозничаво узнемирен. Тихо шуште таласи Камогавини. Сунпе се ближи својем заходу и његова се слабачка пурнурна светлост губи у тами — најзад се над морем од кућа поче спуштати некакав провидан црнн веоЧују се нотмули и дубоки звуцн ,гонгова“ по храмовима,**) а овде ■онде и но који исиреилетани глас човечји. Али су ови људски гласовп тако различни од уличне вике но нашим варошима, да у Европљанина, који је нрви пут у Јанану, још увећавају осећање „нигде невиђеногаи. Од тога се осећања не могоше огети ни два сгранца у Францу‘Ској униФОрми, ма да су иосведневно ту исту слику пред очима имали. •) Јапанска оракула с цвеКем. **) „Гонговии су теисијасте направе од бакра и бронзкоје у место заона служе.