Дело

НАЈИРИЈА 4t)3 Ламбер не хтеде да участвује у разговору, него гледаше мирно преда се. У један мах му се учпни, да се иза једног жбуна од голема лоту•сова лишћа, тамо у ономе тамнијем делу баште, појави некакво жуто лице, а кад још једном оштро на ону страну ногледа, лица тог беше нестало. У сред овог монотоног певања, које у опште дичи на право зујање, појави се прва играчица с нет својих другарица. Све оне имађаху на себи тсшко д дугачко одело, и то већином отворено-црвене или зелене боје. Пошто су у појединим иозама, скрећући горњи део тела на страну или пружајући га напред, начиниле две групе у кругу певачица u свпрачица, положена је на земљу још једна нова сјајна асура, и тад се појави Најирија. За своју је тоалету изабрала белу боју, па није пзостала ни велика лептпраста пантлика на леђпма, која беше провидна и сребром искићена. Њезини су покрети били неизмерно грациозни и носили су у опште на себи характер неописане љупкостп. II пзраз њезина лица беше благ и меланколпчан, и кад је год Најирија с времена на време CBoie лице п горњи део својега тела заклањала иза големе беле свилене лепезе, свагда је ирема Ламберу одлетао по један поглед иун љубави u чежње. „Сиротице мала“ — мпслио је ОФицир, не испуштајући из очију ни један њезпн прекрасни покрет. Једна црноока „назена“ иродаваше мирисно цвеће у својем широком ковчежпћу од лака. Све жпво куповаше од тога цвећа, па њиме посипаше љубимца ■евојега — иа u Ламбер. Алп докле се Јапанац задовољава тиме, што поједине цветиће баца, дотле Ламбер узимље ваљда ио десет п дванаест хрнсантемена. гради од њих кнте, па ux завитлава Hajupuju под ноге. Млада девојка хвата кпту још улету њезиноме — и једним слатким, благодарним погледом награђује незнатну пажњу онога, којега љубп. Игра је свршена. Певачпце с блигом монотонијом певају химну у част u славу Ја•пана, а Најирија одлеће Ламберу. Он стајаше на самоме крају терасе, у тамноме засенку, што га грађаше једна Pinus massericaua, па одуваваше ода се у благи ноћни ваздух облачиће од евоје цигарете. Млада „гејсхаза“ стајаше покрај њега. Спрам трепериве светлости шарених ламнијона угледа он њезине крупне очп, које као с некпм прекором у њ беху упрте. Пола удварајући му се, а пола као с неким страхом, упига га онајезиком јапанско-