Дело

470 Д Е Л 0 пријатеља Hans Thoma остао је ирави Немац — kerndeutsch — и врло нанван сликар; Мах Klinger је од њих свију најдаровитији и најсвестранпји а млађани F r а n z S t u с k је најстраснији, најосетл.ивији али u најнесталнпјп Franz Stuck je највећи таленат међ млађим мпнхенским сликарима. II ако се не може назвати предводником минхенских модерних сликара, опет је он зато њихов најбољи нојета. Штук је са свим самосталан сликар. У садањем прелазном стању немачке модерне уметности, заслужује он највећу пажњу. Чувене колористе задивљује он својим изванредним цртежима, а остале модерне раФиниране мајеторе изненађује својом примитивношћу, јер заиста прпмитивни су му они мотиви, које пзрађује, примитивна је његова боја а примитивно је његово стилизирање Форме. Многи модернн сликари изненађују нас својом дивном лепотом п хармонијом боја. Штукове слике задивљују нас својим хармоничним лпнијама чврстим п јасним облицима и пластичпом мирноћом. Франц Штук је син неког воденичара из Tettenweis-a у доњој Баварској. Родио се 23 Фебруара 1863 године. Још у раној младости својој морао је цртањем заслуживати хлеб. Реалка и обртничка школа пружили су му пз цртања најнужнију спрему. Сликарску академију врлоје слабо похађао, јер је морао цртати за разне листове. Ко је још нре неколико година пратио чувене „Fliegende Blatter,* тај је норед имена А d о 1 р 0 b е r 1 а n d е r, W i 1 h е 1 m B u s c h, E. H a rb u r g e r, E. Reinecke, и R. R e i n e c k e могао цриметити н име Franz S t u с k. 11рве Штукове хумореске у тим листовима доста су наличиле на радове генијалног 0 b е r 1 а n d е r а, али зато не може нико тврдити, да је Штук имитирао тога најчувенијег светског хумористу. Већ у тим п})вим Штуковим радовима опажао се оригиналан реализам и свеж хумор. Као сараднику изврсних дела „Allegorien und Е m b 1 е m е“ и „К arten und Vignette n“, први иут му се пружила прилика, да се упозна са немачком класичном уметношћу. У прилозима за та дела, први пут се опазила Штукова јака стваралачка снага. Радови једног l) и v е r - а п Н а n s Baldung’ а јако су упливисали на силан дух Штуков и утецај тнх сликара опажа се на његовим прилозима за горе наведена дела. Али нри изучавању тих класичннх уметнпка, Штук није остао обичан имитатор, него се развио до оригиналног мајсгора. Фебруара месеца 1S92 године, на бечкој сликарској изложбн нрви пут ми се нружила прилика, да видим радове гога генијалног сликара. МоКан је био утисак његових слика, jep се још и данас врло добро сећам његових несталннх, љуиких и нежних анђелака, сећам се њсговнх изврсних цртежа пером и оловком а сећам се и његових трагичних слика. Алн ми се још тада није у толикој мери донао Штуков колориг, као његов цртеж. Ла и у новијим радовима он се још внше усавршио у цртежу — а у колориту је остао још увек монотон п ладан. Cbojo