Дело

472 Д Е Л 0 Величанствени су његови радови из религијозне групе, у коју спадају „Pieta“ (1890) и „Кr е u z igu ng“ (1891); трагпчне су његове слике „Krieg“ (1894) и „Siinde“. „Pieta“ ce одлпкује савршеним цртежом и врло лепом хармонијом линија. Слика је у боји тамна. II ако је дело доста једноставно, опет нам зато изгледа величанствено. Његова слика „Kreuzigung“ ни најмање те не подсећа на старе слпкаре религијознпх слика а не нодсећа те ни на лено, слатко релнги1озно сликарство немачких романтичара. Ту је Штук сасвим оригиналан. Нешто од Штукове суморнос-ти u венецијанске веселости опажа се у боји оног свештеничког одела; нешто јуначког лежп у оном крутом цртежу голих тела. Грозна, управо наказна су лица оних бесних Чивута, којп из свег грла вичу: „Распни га, распни“. Штукова слика „К г i e g“ може се сматрати највећим радом последњих годпна. Равно, широко поље покрила су млога људска мртва тела. Преко тих лешина корача грдан неирпродан коњ, на коме јаши човек — символ рата. Коњ је страшан. Више те подсећа на какву преиотопску животпњу, него ли на обичног коња. Пола коњ, пола Minotauris. На тако неприродној животињп.. јаши обнчно куга, глад, смрт н пропаст, на овој слици јаши нека људска прилика, са неким украсом на глави и крвавим конљем у руци. Преко оних мртвих тела са цр^им носевпма отворенпм очнма и згрченим рукама, корача она грозна животпња са својим страhihum ратником, који још тражи невиних људских жртава u који је још жедан људске крви. Мрак је. На далеком хоризонту онажа се јаки нламен, који ће да уништи u последње нристаниште бедних сиромаха. Управо нз средине оне грдне мешавине од снажних песница, јаких колена, страшно унакаженпх лица u згрчених тела диже се она грозна животиња са својим јахачем, који готово небо раздире својим горосгасним телом. Над тим мирним морем од људских лешнна свпло се мрачно небо. На небу нема ни једне сјајне звездице. Страшно је погледаги она наказна лица, али те грозне слике још страшније изгледају у оној црној тами. Пз средине тих лсшина рађа се некн силан страх и ужас, који гако исто упливише на човека као н страшни н неугодни акордиОригиналан Штуков таленат опажа се н у слнци „Siinde“. Ту је тему Штук већ више иута обрадпо, али нонгго му је онл тако јако омилела, то се он још увек врло радо обра'ћа тој врло ннтересантној теми. Ако се Штукова слика „Krieg“ одлнковала драматичном лепогом, то се онда најновије дело „S ii n d e“ одликује дсмонском лепотом. Колико љупкостн лежи у лицу оне жене. око чнјег се бајног тела обвнла грдна змија. Колико дражн лежп у њеном бајном телу, а каква ли снага