Дело

ПРЦЧА 0 СИМИ ступпци И СЕДУ ВРАЧИМА

'

17 ву), алп ја видим, а и по мојој паметм судим, да је ово, као м оно пре, ако није м горе. Ту мом иреста, да чује другога, алм онм свм обормлм главе м ћуте. Намослетку кад се то досадм, дмже главу ирви Маринко м рече : — Хоћемо лм да говоримо ? — Па шта ја радим, вмкну поп оштрмје, овде нас нико не чује, а ако ним1та не буде, неће изаћи ништа испод овога крова. Је л’ тако ? Сви рекоше : Тако је ! и онда првм поче Марпнко. Само, што нм сам он није знао, а другм још мање, да од како се заћутало, те се сад првм пут м изненада поче говор. Маринко виде одмах да је многе речм заборавио, и да сваки час замуцкује. Мало мало па запне, као да кола вуче и уз то увек каже : «та-а-а де .. како се каже !* и после се већ сети. Првм пут поче овако: — Оче Павле, право кажеш и кад сам чуо оно у... т-а-а де, како се каже ! ? а... јес’ у цркви, кад си рек’о, како нас ђаво вара, а ја велим м превармо нас.. Видимо мм сви .. да... да не ваља, ал’ се опет бојммо да нас онај ђаво.. онај... та-а-а де, како се каже ? !. 'а jec’... Сретон, да нас опет не окупи оним... онмм... та-а-а де како се каже ! ?... Поп се Павле намршти и прекиде Маринка : — Не поммњм то ! рече. — Па после, опет поче Мармнко, бојао сам се Сретена и онога... та-а-а де, како се киже ! ? а јес’ !. . мерења. — Ама остави то ! вмкну поп по другм пут и лупм још ногом. И Мармнко прекиде реч, па се поче тр.вати шаком по челу, мучи се, види се, м најиосле рече : — Све нешто заборавмм шта ’оћу да кажем. него ако ’оћете, могу вам лакше рећи... та-а-а де, како се каже ? ! а jec’... рукама, м ту одмах поче нешто рукама да мрда, алм га поп опет заустави. — Немој Мармнко тако, теже је то, чмни ти се, него прмћути док се прибереш, а сад може неко другм. Ето ти Матеја. На то се Матеја трже у месту и сав плану као ватра, али с њмме бејаше друга невоња. Илм што је дуго ћутао, илм но своме срцу, тек му сад полете језик м нмтм се сам могаде, Дедо VII 2