Дело

113 ИУТНИЧКИХ УСПОМЕНА 0 ДУБРОВНИКУ 29 Матеја Лукарпћ је бпо у стању крањевоки угостити угарског краља Жигмунда и српског војводу Стевана носле пораза иа Смедереву и датн им при поласку на уздарје по 15.000 трговцп из једне улице обргалн су капиталом од 20,000.000 да се но враћамо на то, да је Дубровппк био у стању иослатп у помоћ Карлу Петом 300 потиуно, оружјем и људпма, снабдевених бродова. А шт^ гек да рекнемо о правој науци, чији су се апостоли растурили из Дубровника по целом свету, те свуда сјалп најлепшим и највећим сјајем још за дуго, пошто је република политички н магеријално ослабила Ко се не сећа, н који се, ма то био највећп и најпросвећеннјн народ, с правом не бн поносио мужевима као што су : Марин Геталдић, иретходник и учнтењ Декартов, Ђуро Баљиви, најчувенији лекар свога времена, Анселмо Бандур, први нумизматичар и археолог и први туђинац, којп је изабран за члана у Фраицуској академији, Лукарић, Мавро Орбини, СераФин Цријевић и Севастијан Сладе исторпчари и Руђер Бошковић, дика XVIII столећа !! Ко се сд нас не сећа песника: Ветранића Мавра, Бобалија МишетиКа, ЕаљешковиКа, обају ДржиАа, Андрије ЧубрановиКа,. Гањине, ЗлатариКа, ГундулиКа. обају ПалмотиКа н велнког Игњатија ЂурковцКа-ЂорђиКа, и многих других којп су свн писали на нашем језику, — на онда песника латиниста : Илије ЦријевиЛа, који је лаворовим венцем крунисан на Капитолу у Риму, Куника, који нам је (поред својих песама) дао најбољп латински превод Омирове Илијаде н Брње Замање, који је дао најбољи превод Одисеје, за тпм Бенеднкта СтојковиКа, Ђопа РастиКа-Рести, чији се латински стихов i у Европи још и данас но школама уче заједио с Орацијем, и многих других ?! Али ма да има песника, који иишу овако лепо латински,. ипак је драма писана и представљана у Дубровнпку само српски, и ми је овде налазимо већ у XV столећу. Ускоро за тим образовала су се драматска а за њима у оп ште песнпчка друштва н иесничке академије, каквих је било у то време и на Западу. Крајем XVI столећа нанлазимо и на једну дубровачку Аспазију, на Цвијету Зузорибеву, чија је лепота, умност и духовитост толнко била на гласу, да од самог Торквата Таса пмамо два сонета. њој посвећена Хоћете лн још доказа о велнком напретку, који је био у ово време достигао Дубровник ? Њих нма н сувише. Да вам