Дело

394 Д Е Л 0 ЈГацну воду носећи : Белу свилу нредећи : На чардаку седећп Ој убава мала момо ! 9. Мо.чку. I. Соко лети II високо, Перје реди и широко ! Па се впја и превија, Да доване девојчицу, Да је водц при мајчнцу : Ево мале одменице, Мени беле пременице. II. Гркала је грлпчица., Пред зевницу1) на вишњицу. Загркала u Јована, II Јована и Стојана, Кому три-дни кому два-дни, На Стојана трн годнне, Че га тресу три грознице. Једна зими друга лети, А трећа та полу ночн. Велик-дан (Ускрс) дочекује се с нестриљењем. Седмонедељни ност иримпче се крају, те отуда је и нестрнељивост све јача и јача. На Велики Четвртак хити свет манастиру да прими свето нричешће, а већ ко тај дан не може, на Велик-дан ће иосигурно. Освануо је п Велик-дан! Природа је васкрсла! Отресла се зимног нокривача; бујан живот пролећа осећа се на сваком кораку: тице својим иевањем ноздрављају васкрсење ирироде, а побожан народ врви Дивљанском манастиру да се иомолп васкрсломе Спасу, и да прими свете крви, коју проли за нас грешне. Непрегледно море народа из целога среза белопаланачког слегло се код малог манастирића. С тешком муком стало је око тријестак л.уди у црквици, а нуна порта нобожног народа са скннутом капом стоји и шапуће тихе молитве. Милина је ову слику впдети! По свршетку лигургпје. свет хити да се иричести. па кац је и гој хришћапској дужности одговорено, прима се „на<1>ора“ и смерно се прилази свештенику да их „руси“ (покропи водом). Старији се ноздрављају, а младеж се ухвати у „оро“ (коло), те се по неколпко кола вије, а у нодне све то хита кући да заједнички руча и да за здравље „строше аерашке“ (потуцају јајима). ‘) подрум.