Дело

400 Д Е Л 0 Беху дунке и јабуке; II те ките девојачке: Кад се млади оженимо, Нема дунке и јабуке, Hu те ките девојачке.“ П. Јелен Бранко коња игра! Горе доле низ чаршију; Љубе си га опазило, Пред њега се пшетало, Па му тијо говорило: „Мајћа ти је поручила Да не падаш по конаци*. Ш. Војводине и градине, Родиле су бело цвеће. Кукавица ту кукаше, Господару на ирозоре, Госпођа је искарује: „Иша, иша кукавице, Не будп ми господара, Сама сам га успавала, Сама ћу га пробудити! Па нрерини у градине, Да набере бел босиљак, Господару да мирише. Иотихо га н будеше : „Устани ми госиодару, Слнце те је огрејало. Лице ти је иреилануло !“ 8. Поау Свети Иетар цркву гради, Ни на небу, ни на земљи ! Ем је градн, ем се чуди! Где да најде часне крсте, И то свето јеванђеље ! Мајћа си му говореше: „Гради, гради, сине Петре ! Мајћа ти ]е очувала, Очувала часне крсте; И то свего јевапђеље !и