Дело
34
д е д о наћи читав Памтеон. читаву Валхалу, читав Вестминстер-холСваки дубровчанин зна у прсте сву историју славне републике, јер је учи од груди своје матере па до последњег часа, и ма чим се занимао, то му је најмилија наука. Нађе ли у вама правог Србина, који уме и хоће да га појми, он ће вам о тој слави старога града дуго причати. али ће вам исто тако одмах указати прстом на наше старе нераздвојне везе. одвешће вас да впдите крст краља Уроша у доминиканском манастиру, где ћете наићи и на гробне плоче београдских трговаца, умрлих у Дубровнику, гга ако вас заволи, одвешће вас да вндите собе. по којима су ходали цар Душан и деспот Ђурађ Бранковић. и у којима су се учили сриски, Душанови, питомци. Затим ће вам показати место где је била библиотека, коју је цар Душан поклонио Дубровннку, и онда ће настати разговори којима нема краја. Ако сте срећни те сте се намерили на кога учевиијег дубровчанина онда ће вам он прстом указати на сведоџбе наше старе .вубави у сампм документима који се хране у дубровачким архивима, а којих је још впше однето у царске архиве у Бечу. Тако ћете ви сазнати за оно место из писма Дубровника Кнегињи Милици (Лазаревој) од 10 Новембра 1 403, у коме стоји;... «И много смо ради били, да дође госиодин кнез и брат му (Стеван Високи п брат му Вук) у наше мјесто,,?/ своју ку£у, јер бијасмо приправни, и чекасмо да пх примимо с великом љубављу и поштовањем...« Па ћете онда дознати н за писмо, које је дубровачка властела писала самом Стевану Високом 3 Новембра год. 1408... «Пређашње писмо господства ти примисмо. вели се ту, и разумнсмо што нам ваша милост пнса : да вам пустимо и пошљемо једнога од наших лекара, јер је потребан тамо за ваше здравље. Господине, ако би смо говорили речју, Господ Бог зна боље жељу и мисао нашу. ГПто би било за здрав.ве и добро Господства rI н, не само лекара, но и од нашега живота што би сс могло открњили бисмо, и са сваким аоштовањем ириложили вашем далем, дугом и среКном животу. И ето пустили смо лекара Сада пак, што нам Вел-ичанство Тн писа за лађу, да Вам је дамо за Ваше властеле до Млетака, пека зна Господство Ти, да дадосмо лађу о нашем трошку, и када дођу властелн Ваши, могу поћи.и Колико усрдности у овим редовима ! А шта тек да рекнемо