Дело

Д Е Л 0 460 Ондошаји ће се у ведиким размерима развијати u уиростпти. Ако радничка класа тада не буде играла улогу која јој у део пада. биће њена кривица. Овај ]>ат је нренео тежиште континенталног раднпчкога uoкрета из Француске у Немачку, а тиме на немачку радничку класу пада веКа одговорност за њен рад.“ ¥ Колико дубине и иророчкога иредвиђања пма у овом кратком Марксовом суду о последицама узимања Елзаса u Лотарпнгије данас је засвакога политичара јас-но. Еат је доиста иостао ирава јевропска институција, сви се епремају за рат п Јевропа је иоде.вена у два велика ратна табора, око којих се групишу мале земље, примичући се једне једном друге другом табору. Савез између Француске u Русије данас ie свршен чин, којп већ нико не пориче. Рат између Немачке и Русије ако н није ioin иостао дело, он лебди иред очима свпма у Немачкој и Бисмаркова је стална жеља да се ниношто не кваре односи с Ptcujom. Тежња Немачке да задобије благовољење Русије опажа се сваки дан све внше, нарочито од кад је иостало јасно да су се Француска и Русија озбилшо зближиле. Колико је Маркс још ире двадесег и иет година јасно видео, да ће центар радничкога покрета прећи с Француске на Немачку, данас је такође са свим јасно- Немачка социјално-демократска странка је вођа радничкога покрета на континету јевропском, н њен значај н снага расли су стално од гога доба до данас тако, да је она но снази својрј већ четврта на реду у Немачком нарламенгу, а да j’e изборни, ред иравичниЈц она Оп бпла можда и — прва ио броју гласова које на своје кандидаге скупи. Маркс је са свим тачно иредвпдео, да ће крњење Француске тернторнје одузимањем Елзаса u Лотарингије потиснути у Француској развој друштвенога нитања и истаћи на прво место чисто нолигичко ннтање — тежњу да се Француској врати оно што joj је одузето. Он је знао да нптања национална и безбедностп државне ирема туђину иотискују она шира шггања друштвена и омећу их. То је, у осгалом, стара истина, која се често заборав.ка, али која увек тражи и изнуђује прнзнање. Они који задржавају решење тих питања, или их стварају онде где их нпје бпло, они раде иротпв нанретка. оии су реакционари. И са тога гледишта сматрана, а оно је са свим иравилно и једино меродавно, Аустро-Угарска са својнм шарепим народноснпм склопом. очсвидно ie, поред Турске, најназаднија зе.мва у Јевроип. Она пречи друиттвени развитак водећи непресгану борбу н иогодбе са својим народима, који иритиснути н гњеченн као народи не могу ни на шго друго да мисле, и који тражећи јемсгва сво.м национчлном опстанку не даду ни држави да на друге погребе и задатке мисли. Напредак се задржава и у народа који се прптпскује н у онога који пцитисак тај врши. Маркс је лено видео још онда колико политпчко јединство народа може дати нолета друштвеноме развитку, чак н онда кад је оно израза нашло „у јединству у пруској касарни*. Мали п снтнп сукобн не-