Дело

472 Д £ J 0 жава може стављати себи такав задатак: јер н Русија рачуна с ннтересима другнх држава и — равнотежом јевронском. Бојазан од гога, дакле. иразна је. Ни историја других раса не даје потврде за вероватност гакога посла: ни Немци, нн Романп нису дошли ни до нангерманнзма ни до нанроманизма- II Чеси, u Пољаци, и Србн и Хрватн, н Бугари имају своју псторију, своје лигературе. своје традиције. своја народна обележја, која се не могу унпштавати. Шго се тпче културе руске, која је тобож страна ]европској, u од које бп се чак и ми. поред Јевропе. имали бојати. то ie такође једна Фраза, скројена на запад} противу Руснје, а у којој нема нимало нстпне. Руска кулгура се од јевропске разликује само ступњем, а никако квалитетом, неким нарочитим особинама који би јој давалп неки оделпти тип. 0 том се Аонекле моглојош говорити док је у Русији био средњевековни систем али њега Јенестало: њега је уништнла Француска револуннја, н то само петнаест година после његова уништења у Немачкој. Економски развигак Русије иде нстим иутем којим је ишао и јевропскн. П он пде у толико брже у колико Фазе развитка његова морају битн краће с тога, што се он не развија н не пде самоникло него прима и гогове ресултаге јевронскога развнтка. Капптализам руски напредује бујно, а с њпм заједно и неизбежни му пратилац — раднпчкн пролетаријат. Русија већ нма око милијун Фабрнчких радника, којп не Mopajy да чекају онолико 1:олико њпхова браћа у Енглеској, Француској, Белгијп и Немачкој на — зашгитно законодавство. Они га већ донекле имају. На извесном ступњу овај ироцес развнтка донеће и нове нолнтичке ФОрме, онако исто као што је u у Јевроии донео. II то по свој прилицн неће бнти далеко. Пзлазак Руспје на море тај би развитак само још убрзао. II Јеврона има добра рачуна да тај развитак помаже u убрзава. Русија сама нде стопама Јев}>опе, u то чине п славеноФили нсто онако као и заиадњаци поред свпх њнхових разлика, којима је основнн, нравн разлог. само у томе: пгго су Немци захватили били скоро сву унраву у Русији, на се, против тога. природно дпгао отпор, којн је добно Формалан израз у СловеноФнлству. Она, дакле, пе само да није нротнв jeвропске културе, нсго је свакн дан прима и присваја. Конита козачкнх коња јевропска се култура ни најмање нема бојати. Њих се, највпше, могу бојати — маџарскп и бечки јсврејп, а можда н пешгаиски Маџари и бечки Немци. Мп, нак, на Балкану, а нарочиго мп Србн, имамо се у голнко мањс бојати руске културе. што је прс свега она новија и млађа, иа према томе и мање снажна, друго што је дал.а, и треће што смо мн као народ ојачалн доста те пмамо и својс традиције, п своју историју, и сврју лнтературу и пародну свест у приличној мерн развнјену, — баш н кад бпсмо иретпоставилп да ће Русн желети стопитн нас у себе. Мнмо то нн начпни ширења руске културе нису онаквп какви су ннр. немачкп. од чнје се културе мн имамо више бојатп још н због много веће бли-