Дело

КРИТИКА И ПНБЛИОГРАФИ.ТА 491 внла. Држнмо, да јс за поправку овс иогрешке најбоље обратити иажњу нисцу да само темељитије нроучи оно, што је један од оннх мисаца, које је он u сувишо много за овај рад цитовао (Мнлаш) у својој снстеми црквенога права наннсао, па lic онда увидстн, колнко је ногрешио, што је овако урадио. Напомињемо му н ми голико, да се о нзворима црквенога нрава у onLe говорп с иогледом ua њихову јурнднчку садржпну, а о зборнпцима нрава као о начину израце те садржиие, односно о љихову бићу као такових. Писац јс и онако но нашем упоређељу већим делом ексципирао Мнлашев рад, ua с тога ће бнги добро да га само са већом нажљо.м још који пут нрочнта. Него ваља нам овом нрилпком номенутн још одмах у ночетку u то, да је деФиниција пишчева „иравног нзвора у опште* с погледом на многа значења речи „правни извор“ недовол.на. А односно деФнинсаља „праизвора“ црквенога нрава, како га је нисац нредставно, морамо се чудиги, да је заборавпо ставити под навод деФиницију Милашеву, коју је са стране 35. љегова „црквенога права“ од „Ирема једпнству — до „осгали црквенн изворп“ од речи до речн пренео. Томе се чудимо тим више, што je нишчев колега у својој кригпци Мплашева најновијега дела ("„Правнлч православне цркве с тумачељима“ Нови Сад 1795) Мнлашу главом таке замерке чпнио. (Видн у „Прегледу“ о. г. ј5рој 8 критику С. М. Веселиновића). Ми u у ирвом делу пишчева рада наилазимо на вишс таковпх иогрешака. а у другом нарочпго нир. на стр. 23, 24, птд. ua нас то u приморава, да на оваЈ нишчев рад у гдавном као на једну врсту т. зв. „ексципата“ гледамо. Свнди нам се шго је поређао нзворс ао хронолошко.м реду аре.ма развоју цркве Христове То је н једина олакшица да пз ове кљижпцс у неколико разберемо, како се црква Христова с погледом на љено уређење, развијала н који су љени Факторц томе доприносили. Али с погледом на рад сабора како га нисац пзноси ни смо много овим радом поучени, чему је у главном узрок то, што је писац спомпњао само колико је нравила донео овај пли онај сабор без означивања, о којој страни иравкога црквенога живота та правила говоре. Ово је међутим погрешка, која се нађе и код самога Мнлоша. На страни 27. нам писац нзлаже шта је то обнчајно ираво цркве. Морамо рећи, да нам логика налаже пзрећп о томе нншчеву нзлагаљу са свим неповољан суд, јер писац оно што јодном рсченицом тврди другом обара. Примера ради исписујемо овде само једну тврдњу пишчеву којом он означује, какве особнне мора пмати обнчај да има снлу закона. Она гласи: „Да један обичај добијс силу закона не сме се косити ни „са природним ни са Божанским законом ни i ве])0.м и усвојеним оби„чајима, нн с начелима црквене унраве и дисцнилине, ни са основним „законима цркве, ни са слободом, која je потребна за оствареље љеног „сиасоноспог задатка, ннтн са бићем, духом п циљем једне целе правне установе или нзреченс воље законодавчсве“. Мп бнсмо ради занста да