Дело

Д Е Л 0 500 Hora. — У II. одиеку: 1. Hlavni rysy dejiu rodinv hrabat z Harrachu од др. K. Шначка. 2. Oe'ske školstvi ve Vidni од J. Марушке. 3. Literatura, veda a umeni (нпз чланака згеђу 1шма занимљиве слике нз живота знаменитих уметника и научника и особито бечких лскара светскога гласа, који су родом Чесп). 4. Zasloužili mužove (9. животописа). 5. Vzpominkv (5 успомен«а, на Беч). 6. Obrazky а dojmy z Vidne. 7. Ceskoslovanske spolky v Dolnich Rakousich. 8. Videnske sokolstvo. 9. Oddil narodopisny од др J Караска. — У свесци за овом нроговорићемо о овоме делу коју више. Стаје 2 Форинте. О босанским шл.ивама. — Др. Тоша II. Зурунић, чиновник у босанском оде.Ђењу заједничкога мннистарства Финансија у Бечу написао је на немачком језнку књижицу под натписом I)ie bosnische Pflaume. У н.ој се опширно говори о шљивама с гледишта трговачкога и по.ЂОпрнвредничкога. Највнше шл.ива успева у горњим крајевпма босанским, особито у околини Доње ТЈтзле, а најмање у Херцеговини. Земља и клима чине да је плод изврстан. Нроизводња шл.ива с године на годнну напредује, тако да је плод изнео за последње три године (1892 - 1891.) до четири милијона метарскпх цента, а за то врсме, пре десет година, производња је била тек нешто мало јача од два милијона. Оволики напредак, разуме се, писац као веран чиновник владе босанске приписује старању њену; она је учила народ, всли се, како се шљива има гајити и подизала многе расаднике. Биће корисно да и нашп трговци п но.ЂОПривредници, као и они, који се питањима те врсте баве, прочитају ову броширу, која је изишла о трошку босанске владе. О Босни и Херцеговнни. — Хенри Мозер, којн је цропутовао у више пута Босну и Херцеговину, издао је недавно и књигу о њима на Француском и енглеском, а о трошку интернационфшога друштва за вагоне за спавање п за експресне возове у Јевропи (C-ie intcrnationale des "VVagons lits et des •Irunds express Europeens). Патпис je Француски ове књиге „L’ Orient inedit. A travers la Bosnie et Г Hercćgovine“. Књижица ова намењена је путницима да их упозна с нутовима п крајевима и да нм приказујући природне лепоте обе ове наше земље буде иутово!,. Нисац води читаоца из Лондона и Париза преко Беча и Неште у босански Брод, на онда у Сарајсво. Ту описује ову бос. прсстоницу и окг/лину, na онда Илиџу • дал.е црга нут од Доберлина у Бањалуку, на дуж Брбаса цестом до старинокога краљевекога града Јајца и језера Плине; одатле у Д. БакуФ н Травник, па преко Макљена и долином Раме у Јабланнцу и Мостар; најзад од Men.oBiiha дуж Нсретве нреко Коњица и Иван-иланине натраг у Сарајево. Слике су, вели „Нада“ у бр. 15., врло мајсторски изpaijCHe, а радио ux је енг. сликар Г. Скот. II из „Наде“ у малом саопштио је неколике слике. Овај истп Мозер штампао је u свој извештај VI-ом међународном геограгском конгресу у Лондону о свом путовању по Босни и Херцеговинп. Натпис је La Bosnie-Herzegovine ап seuil du XX-me siecle. У овом извештају уздцже босанску владу. Вредно би било да се наши политички, па п књижевни листови и на ову рекламу осврну. — Друга књига о Босни изишла је у Бечу; њу је написао председник нем. археолошкога завода Campo Santo у Риму, лр. А де Вал ц даојој назив Reisebilder aus Воsnien. Ирошле године са првога хришћанскога археолошкога конгреса у Сплету, ударнс је сл својим друговима преко Мостара на Сарајево, па одатле уз Босну на Зеницу, Травник и Јајце, н железницом преко Брода отишао у Рим, те сада тај свој пут описао у књижици овој од 92 стране. Има u нешто слика. Нзишла је о грошку Хенрика Кирша. Тумачење речи кмег. — У Загребу штамиава je етимолошка u иравпоисторијска расирава Ueber die Abstammuug undBedeutungdes IVortes kmet, коју je написао котарски вредстојник у Фочи Адам Карснијевиц. Своју ову расправу поделио је на шест одељака. У ирвом тумачи кореп речи кмет по Линде-у, Маћејевском, Јупгиану, Миклошићу, Јагићу и др.; њему се чини да треба постанак овој речи тражпти у грчком коме-коса или kometos—који иоси дугу косу, с погледом на то што је у старих зеачнла дугакоса у чо« века углед и слободу. У другом н трећем делу изаоси доказе, да су кмет и кметство изрази за пајстарију врсту племства. У даља два одељка говори о судбини ове старе установе у Хрватској и Пољској, а у последњем закључује, да се у Босни, Херцеговипп, Дрној Гори и Србнји ова реч одржала у опом смислу, који ie пајсродиији с иекадањпм старим изворпим значењем, и ако се уз то значење наралелно јавља кроз векове и друго које значи ио Даничићу servus, ссљак својему властелииу. О тајно.ч језику у Словена. — IIpo*eсор Јагић штампао је недавно у Sitzungsbericlite бсчк • Академије Наука први део своје расправе „Die Geheimsprachen bei den Slavenu у којој je Bibliographie des Gegenstandes und die slavischen Bestandtheile der <ieheiinsprachen. Цроговорићемо у свесци за овом опширније о овој интересној радњи. Бугареки превод Смрт С.чаил-аге 11енГијћа. — У бугарском месечнику „Искри“, која излази под редакцијом Б. Јорданова штампа се превод Е. Спространова Мажурапићева спева „Смрт Смаил-аге “ Словеначка књижевност. — Knjižniс а za m 1 а d i n о. — Осмом свешчицом one омладипске библиотечнце почели rу из-