Дело

Д Е Л 0 502 у њој палазпмо: три члапка (upo<i>. Ј. Миодрагопића Прва иотреба учитељска, upo<i>. Љ. Давидовића Педагошки иреглед — Основне школе образованих народа и учит. М. Јовића Просветни иасторци), за тим три предаиања. За оиим д <лази пов одељак Забава и иоука, у ком је ua ирвом месту прича Ј. М. Веселиновића Мушкобања, даље из школина (а пс: из школиног) Јкивота Мале добричине од Ст. М. Мијатовића и Пскрице дечјег мишљења од Д. Ј. Путпиковића. Ове искрице имају особита нптереса. У Пњижевном ирегледу има приказа неколика, међу овима па „Војислављеиу Спомеиицу“ и Гашића „ИаФекциозпе и заразпе бодссти.“ PctepaT на Гашићеву књигу иало нас је зачудио, јер реФерепат (Ивк.) као нестручњак узео је да ирикаже ово дело, те га хвали н иреиоручује, пе осврћући се на то шга је стручпа критика о њему казала. Писцу се шта више хвали у књизи „језик лак, чнст и доста правилап", а то опет не стоји. Иза библиограФије, долази Гласпнк, белсшке и иовости, п учитељско удружење: I састапак са XII учитељске скуиштине, о рагу Главпог Одбора и његова конституција. За председника изабрат је no ново Мих. Јовић. Уредпик је „Учитеља“ Д. Ј. Путниковић, а члапови су уређивачког одбора (Б. Ивковић, М. Љ. Велицки и Н. М. Чолаковић, учитељи из Београда. Луча. — Од овога цетињскога листа изишло јс досада осам свезака. Седма и осма у једно Последњих пет свезака садржипа је ona: Песама налазимо од А. Шантића, Ст. Бешевића, Ж. Драговића (,Имитације грузијским нар. мотивима“ и др ), В. Ешкићевића, Новице Ј. Николића, Jon. По овића и од пекога С. Из ,Брапкова Кола“ upeштампаиа је иесма кпеза Николе I »Дубровпику*. Од ирииоведака су ове: Лука Јововића Наметнут ирстен, 'Буре Ј. Димовића Тук на лук, Е. Форнера Прве гшЈзије (с талијанскога), Н. Граховскога Разбратимила их, Ал. Шангића Па гробу љубави. (У овој повели номиње се, да је Св. Сава иодигао Дечане. Не знач откуда писац то сазнаде!) и Усаомене ггз самачког живота (I. Шта је јаче) од Ђорђа. Дчљс је од забавс иочетак иревода шаљиве игре Р. Кастеапегија Медузина глава. Члапци су ови: прево i члаика Вл. Ламапскога Панславнзам (из Revue niternatiouale,) иревод Хеклова рада 0 подјели рада у ирироди v. човечјем жиеоту, Вељка Радојевића 0 сриском језикгу (иснравља и >гдогде Вукои Рјечиик или додајс пова зиачењз), Кл. Теодоридеса Први маја и Пргг гггком роГ^сн дана наследнггка Дагггг.га, Ali. Јонић пића Значај бадгве вечери 1702. год. >/ ионјесници Црне Горје, М. Р. Марковића Студија о ириморскием државама и ирава ibu.voea ка морском арнбрежију. Ccu овпх члаииК! ниа к чланака, који су у ирвич спескнма почсли излазити: од ов ix запршепи су: Л. Г. Перовића Зигфрид Сигурд у Пи • бе.гунге и иревод Сакија Муни легеиде о Буди. Даље у апрнлској свесци штампава су чегири иисма војводи Гаврилу Шибалији, од којих су два Карађорђева. Пма даље скоро у свакој свјсцн иародиих умотвориua, одељак књпжевностн, у ком се реФерише о но којој књизп; шале и забаве и разне белешке. Гласник земаљск >га музеја у Босни u Херцеговннн. — Од овога леио уређивана ,Гласиика“ изишле су ове годпне дпе свеск°. С^држииа нм је опо.- Др. Франића Стање 'балканског иолуострва на освитку ХШ вијека. (Прво говори о Бугарима iia о Србијп и Босна, дотиче се ту иатаренства, и прелази ua причање о освојсњу Задра и Дариграда пли о четиртој крсташкој војии ; п i крију је члапак о напи Ииоћеитију Ш и о његовој важностн no развитак балкаиских држава. Н иосебице је ова радња изишла). А. ХоФера Налазггшта римских старина у травпичком котару, Е. Домбропскога Оснопови орнггтологије сјеверо-заиадне Србије, д-ра А Вајсбаха 0 ирехисторијским лубањама са Гласгтца, В. В. Вувасовића 0рнмском орлу с огока Јхорчуле у Далмацијгг, Фр. Фиале Извегитај о искоиинама на Дебелом брду код Сарајева г. 1894. п Гимски гробови с иаљевином код Гогатии,е, 0. Рајсера 0 крунастим гиевама у Воснгг и Хергг,еговини, И. Келиера О рггмсгсим граЏвнггм останидгма у Илиџи гсод Capajeea, 0. Вернер 0 макро леиидоптерима са иодуострва Псд>ешп;а, дра Ђ. 'Грухелке 0 абраксас-геми из Capajeea и 0 старобосанскггм натиисима, Радимскога Пеке археологике гцртгтр, Љ. Фирера Продужена иогматрагоа на орнитологиком иољу у ЈЈрној Гори >. 1895. и д-ра Пача L е g i о VIU Аугуста у Да.гмацији, Еаиграфско иабирчење n Гугиевина у селу Дољанима и римски натинси ондјенађенгг. (Овај је рад са Ковачићем радио). Сем тога има пеколико стручних оцеиа и разпих цргица од Грђића, Душапа Поповићз, Сг. Милијевића н тд. Вијенац. — Најстарији белетристички лист у Хрвата јс Vienac, који подржава дионичка тискара, у којој ее и гатампа. Овом годином ушао је „Вијенац“ у 26. годину, а добно ,је њоме ворице на којима су објаве нових књига, те нам је то добро дошло, јер хрватскн листови, ни политички ни белетрнстички, сем „Кп.ижевне Смотре“, немају обиi,aja да јаиљају о свима новинама књижевноети; они се задовоље само оним што им ииднс у очи, а остало иронуштају и да јаве да је изшнлп. Како је то штетно ио књижовност, може сс појмити. — „Вијснац“ елужи „забавн н поуции u као да више првој но другој. Пред нама јс четрдесет бројева од |>ве године. У њима налавимо до двадесет песника еа својим радовима песничким; од неких (kao: Милан Веговић — Тугомир цетински, Мирза Сахвет, Велимир Дежелић Вранимир, Р. Каталииић Јеретов, Ђ. Арнолд) ииа н но две трн песме. Од иознатијих пе-