Дело

113 МОЈИХ УСИОМЕНА 11 и сави се око ње као какав зид, и тада, заједно с њом поче да одмиче испред мене. „Тада се мрак био растурпо и могао сам све лепо видети. Око мене било је још само неколнко сасушеннх џбунова с поцрнелим гранама, а сви дизали су се на једној каменој литици, испод које зјала је доле страшна провала Кад се коло крену ја погледах за њим и видох да се провала свршава не далеко од мене, и да после настаје дуго једно поње пуно баруштина из којпх су трске стрчале. и у којима се реФлекговала светлост месечева. „Коло се упути ка иоњу, и по његовом кретању видех као да се девојка непрестано мучи да се отмо из његове средине, па како се у један мах винуше у страну изгубише ми се иза некнх стена и више се не иојавише. У то и месец, који се дотле видео управо доле нровалом такође зађе и опет поче да се спушта мрак. Мене опет обузе страх и лепо осетих како мн коса на глави почо да расте. У оном страху поислио сам да ће се мрак морати растурити само ако опета њу впдим, и с тога, држећи се што сам чвршће могао за ону грану нагнем се као не бих ли је могао угледати нза оних стена кад, а грана се скрха и ja стрмоглавце полетим у бездаи. ir — ту се пробудим...“ <(Етои, рече после кратка ћутања, «то сам сањао, п не нзгледа ли ти зар сан чудноват н страшан“. „Сан као сан>Ј, рекох му, «имаих и страиших а има пх н пријатних”. «Ал’ дозволпћеш”, продужи он «да су овакви снови ретки.“ «Е, па добро”, рекох му ја, „верујеш ли тн да ти тај сан нешто ирориче, штали?” —«Верујем в одговорп он. — „А шта тн прориче?« — „Ништа добро". — Какву несрећу дакле ? „Јест, несрећу*. «А кад ће ти се та несрзћа десити?* —Скоро. — „Лудорије !w рекох му, „како можеш гако што и да помнслиш ? !* — «Е па добро”, рече он, «а ти чекај ,па ћеш видети.“ * * * После тога прође читав месец дана а нпкаква му се несрећа не деси. Шга више изгледа.10 је као да је и сам заборавпо на свој сан. У осталом последњлх дапа време је било-