Дело

14 Д Е Л 0 зиао честито ни заблагодарити, а чему је такође много допринело и моје још слабо владање вашим језиком, па с тога допустите мп да. вам се и овим иутем захвалим, надајући се да ће те ми допустити да вам и усмено поновим своју захвалност. Лер ја имам још врло много да вам кажем Госпођице. Моје је срце ирепуно најслађих осећаја, које је ваша слика нробудила у мени. Али, на што вам и даље говорити ? !.. Могу вам написати још хиљаде редака, па ипак не бих вам рекао ни стотп део онога што осећам. Па с тога сво клечећи вас молим одобрите мп да вас још једном видим, како бпх и сам собом могао вам допунити ову слабу слику душе моје, што сам иокушао да вам нзнесем у ово неколико речн”. «Какои, рекох му зачуђено, чзар ти одиста мислиш да јој пошљеш ово иисмо?!" —«Заштоне?и запигаон.— ,Како болан зашто ?“ иомисли да писмо дође матери у руке ? — „Па шта ? У њему нема ничега рђавог : молим је да ми допусти да их посетим и нпшта више, а посетићу их и једну и другу а не само њу.. Јер како онда да разумем што су ми дали своју адресу?!” — «Па доброи, рекох му „адресу своју дали су ти за то да их иисетиш; ал’ заиЈто мораш претходно да пишеш девојци љубавно писмо ? С тим можеш само учинити да те не примец. Али узалуд сам му говорио и одвраћао га да то не чини: ОН затвори иисмо и баци га у прво поштанско сандуче на које наиђосмо. После тога нрођоше кеколико дана а он не доби никакав одговор. Вио је јако нерасположен и нервозан : чим руча нлн вечера он одмах оде кућп. Ја сам већ видео шта је и нисам хтео да га задржавам Кад ои шестога дапа, седим ја код куће, а ето ти њега. Чпм га угледах знао сам да јо морао добити одговор од ње. II нисам се преварио. Није се људски ни ноздравно са мном а iicli је био извадио једно пмсмо из џепа и дао ми га. ,Чптај, читај само“, рсче, а очи су му сјале од радости. II тако прочитах писмо. „Illia да вам кажем. Господнне”, писала му је она, и шта лп ( ,( морали помислити о мојој тако изненадној симпатијп.