Дело

113 МОЈИХ УСПОМЕНА 21 II ја га оставих, ућутах се готово и седох на своје место. Пошто се смири мало он ме некако значајно ногледа и рече : «сад ћу ти рећи све, ти треба да знаш како је било.” Хтедох да га запитам : шта како је бнло ? јер однста нисам знао на шта мисли, ал' она тајанстиеност н зби.ва што се огледала у тпм његовим речпма, учинпше те оћутах. „Кад ти испричам“, продужи он „много ће ти шта бити јасно." „Ти знаш врло добро”, рече, »како сам у последње време ншао често њима. Па н оног дана кад сам бно рањен, бпо сам код њих на вечери, и, за чудо, тако добро расположен, да je чак и њој то упало у очн. После вечере седели смо мало дуже за столом. Око једанаест сатп дођоше нам два ОФицира : онај њихов рођак II још један његов друг. Обојица субили напптп што се п ирема њнховој првој речи видело. Међу тим, оне обе као да на њима ништа не приметише, врло их љубазно дочекаше, и баш их ни мало не изненади што су тако доцкан дошли, а то ми је некако нарочито пало у очн. «Одмах за њима уђе слушкиња, старија једна жена, коју сам, буди речено, мрзео још чим сам је први пут видео, јер је била нодмукло створење — н донесе и њнма чаше за вино; п смешећи се и на једпог н на другог као на старе познанике, усу им вина. Риђак седе до ње а онај другп до њене тетке. „Пспрваје још све ишло добро и мирно”, продужи пошто он мало застаде, «али после не дуга времепа приметих неку велику интимност међ њима, а што ме врло непријатно дирну. То су оне обе морале приметпти, јер учесташе да се обрћу к мени запнткујући ме о овоме о ономе, и нудећп ме много чешће но дотле Трудно сам се што сам впше могао да савладам те непријатне осећаје, ал’ бадава, нисам никако могао да будем и даље миран и расположен макар и привпдно, а нарочнто кад ночеше шапутати и кад спазих два три погледа рођакова управљена мени’ После од прилпке једно пола сата учпнн ми се као да се њнх двоје почеше нешто свађати. Шта је било не знам, тек видох како се она мучи да га умири, па га чак једном ухвати и за руку што је држао на наслону њене столице. Међу тим, и он је њој ненрестано нешго доказивао и то само жестовпма, бојећи се јамачно ако проговори да неће