Дело

НАУЧНА ХРОНИКА 109' зији до тог места са г. Фуксом. Карактеристично је још u то да они никад не стоје косо, пити су преваљени, изломљени илн савијени. Против иребацивања да је изврнутн положај спирОФИта само нривидан, т. ј. да су у оеом елучају сами слојеви испретурани — као што је то чест случај у области Флиша — Фукс je нашао критеријум, помоћу кога са потпуном ноузданошћу доказује да су слојеви у нормалном ноложају, а да је обрнути ноложај спирОФита нрвобитан и нормалан. Он је нашао на доњој страни нешчарских банака велику количину хијероглиФа, који су, као што се зна, рељеФни отисци трагова нужења и свуда им је истоветан положај (у силуру, лијасу и догеру). Сем горе иоменуте локалности Фукс је чинио ироматрања и у другим областима Флиша и свуда је исто нашао. Где год је Spirophijton посматран in situ, увек му је базис горе а огвор левка доле управљен. Како стојц с овом чињеницом у другим областнма по досадашњој) литератури, на жалост, не може се ништа рећи. Изгледа да ова важна тачка за пресдДивање природе спироФита није пала у очи ауторнма, који. су до сад о овом предмету писали. Од тројице нисаца које Фукс наводи једино Ooster, у своме раду о зооФикусним слојевима швајцарских Алпа. даје идеално рестаурирани изглед разних врста Zoophycus-a и црта их у управном ноложају. Из гекста пак не може се сазнати да лп ]е аутор нашао u Фосиле у стени у таквом положају. Фукс је уверен да ће будућа испптивања показати исти положај спироФита у стени као и у бечком Флишу, т. ј. да je базис окренут горе а левкасти огвор спиралних завпјутака доле. Али тада је u Јасно да ове творевине не могу нроизилазиги од алга или икаквих других биљака. Али овај привидно обрнутп положај није само карактеран за спироФите већ се находи на сличан начпн и код друге груие проблематичних Фосила — код такоз. Фукоида или кондрита у Флпшу. Фукоиди илн кондрити представљају џбунасто разгранате творевине, које по спољашности имају привидну сличност са неким алгама, нарочито ако се ове налазе у стениуједној равни разастрте. Али ствар у природи стоји са свим другојачије. Тела ова што личе на алге нису нађена, у чврстим лапоровитим банцима у једној равни, већ телесно у стени, и стоЈе управно на слојевитосги. или су у стени таласаво суснендирана. Да би дао шго јаснију слику о томе Фукс иретиоставља, нека се замисли да се вода, у којој би биљке сусиендоване вибрисале, од једном заледи. — Чудновати налазак тако нежних и ломљивих организама у чврсгоЈ стени тумачио се претиоставком да су алге расле но дну, па их je. за време растења, претрпавао фини муљ, који није њихозу нриродну Форму цроменио. Фукс устаје против овог тумачења. Ако би оно било истинито т. ј. ако би Фукоиди били алге, то бп место којим се утврђују лежалО' доле а гране би се рачвале на горе. У нрироди је сгвар са свим обрнута, Фукоиди се не ионашају, по своме положају, као сгабло већ каО' корен. Аутор наводи још и кондрите у шкриљцима кулма у Тирингенуг у друштву са Dictijodora. По Цимермановим иснптивањима, онп иро-