Дело

196 Д Е 'Л 0 Индустријске школе (ecoles industriells). Индустријске школе датирају се још од почетка овогз века у Белгији. Годнне 18 \ \. беше их само пет. Њихов број расо је у мери у којој се сводно број практпчних радионпца п данас их нма око четрдесет које мушких које женск х. У извештају једном поднесеном обема коморама најбоље је представљен циљ тпх школа. Оне имају, вели се, да даду раднику нужно образовање које у радионицама не може добиги; да му тако створе прилике да побољша свој материјални положај п да развије ум, упознавајући опште законе који сз јављају прп преображајима материје, те да се постуино отргне нспод тираније просте рутине (soiistraire ainsi građuellement а la tyrannie de la routine); да подигну економску вредност његова рада и ставе га у иоложај да може иојачати своју пронзводну снагу и подићи награду'9). Као што се види, то су продужне школе са недељним и вечерњим курсевима, установљене у корист лица која свакодневно раде у радионицама и зарађу.у себи средства за живот: радника, помоћника, малих занатлија и мајстора. Претпоставља се да они већ имају неких општих знања, већина свршава основну школу, и та знања допуњују п теку нова у продужним школама. При предавањима се пази на потпуност. Прв.е две године ђак изучава матерн.и језик, за тим елементарне појмове општих знања: рачуна, основа математике, Физизике, механике, техно* логије цртања, наука о иројекцији. У трећој години остаје по правилу специЈалисање у металургији, хемији, рударству, архитекгури, вештинн ткања и бојадисања и т. д. Најзад долазе народна економија*0) хигијена и ггонегде осиови јавнога права lu) I>ie Uevei'liliche Er/.iciiung iu Konigreich Belgien, von Carl Genauck II стр. 150 као навод. 20) У земљама на Западу даје се важно и угледно место у снстему наставе Haродној Економији. Она је заступљена не само на университетима u другим вишим технпчким u индустријским школама, иего је иочела продирати и у школе средње наставе многих земаља. У Инглеској се та наука нредаје у преко 4000 школа. У Француској и Италији тако1)С је добро заступљена, да и не помињем Амернку где се у новије време ночела култивисати више можда него н у јсдној земл.и. Ти народи увиђају потребу шнрења економских знања у масу народа, особито данас кад се истичу на дневни ред миога к замашна нитања содијалио-економска и стаил.ају у домашај масе. Ми ту иотребу аисолутно предви!)амо. Не » амо тто ништа у том ногледу ие предузимамо, не само што