Дело

'БУКАН ОКАКАВАЦ 205 јахао је на мазги. За њим су ишла два човјека и двије жене па друга натоварена мазга и за њом гончин. — Тако ти Бога! рећи he тетка, ово је стари Мијат са Јовом и Глишом и њиховијем женама!.. Ср.а моба, — право весење ! — Благо мени и до вијека! рече Марта. — Јарчине од јарчина, светитеља им њнхова! викну Ђукан лупнувши прозорима. — Молим те, Ђукане, не чини комендија, него иди оцу и браћи у сусрет, као што доликује! викну тетка. — Ко да им иде у сусрет?! викну Ђукан и шкргутну зубма... Зар ја? . Сад ће бити жвр, да ће се приповједати докле је људи. Ђукан бјеше позеленио. Мени срце залупа, те, чисто нехотице, извучем му нож иза појаса. Али Марта допаде, истргне ми нож и тури га женику опет за појас, а у исти мах пољуби га у руку и погледа га таквим очајничким погледом, да се и сам Ђукан тргну. Тетка, ја и Томка облијеколисмо га, говорећи сви у један мах и преклињући га, да се стиша. Скакавци су већ били у дворишту. Ми сви, онако у гомили и вукући Ђукана, кренусмо се низ стубе. Срећом сукобисмо се с њим у помрчини «конобеи, а про» глушени грајом: «Срећно весеље, да Богда... Камо женик? Камо нам невјеста?м И ми сви, осим Ђукана, проглушисмо њих отпоздравима: ,«Добро нам дошли! .. Са срећом да Бог да!... Ево нас, ево нас!и И настаде опште цмакање. Мени се чини да сам се три сута иољубио све с једнијем. Пошто су се и Скакавци снебивали, то Ђуканова мрзовоља ирође неопажена. Па онда, требало је и хитати, јер је служба морала бити при крају. Дакле, чим се гости обредише ракијом, а момак њихов унесе дарове, (печенице, иогаче, бураче вина и ракије), одмах се упутисмо. али не као што смо прије неколико тренутака смишљали, него свечано. Најприје пође старац Мијат с Јовом, па онда ја и Ђукан, па