Дело

208 Д Е Л 0 Сва три Скакавца сједела су око огњишта у живу разговору н пију ракију. У велпкој соби жене се збиле у углу око Марге. Ја изазовем Кату и кажем јој шта се збива са дјевером. Бјеше то жена од прилике од чегрдесет и пет година, омалена, живолазна, питома и мила лица, на коме се огледала мирноћа и памет. Она само малко мрдну обрвом и отиде низ стубе без журбе. Остале жене, сјем Марге, пођоше к мени и заокупише ме питањима. Ја им почех иричати шта је, али у исти мах затутњише кораци уза стубе. Ђукан ]е ишао с Катом. Она му је лосила кабаницу и капу. II она с благим осмијехом започе: — Ево, хоће брајо да се разболи, али то не дамо ! Женик не смије да је болестан... Хајде, брајо, к ватри, па ћеш видјети како ће то брзо проћи. — Хоћу, хоћу, послушаћу те, вели Ђукан, с изразом покорна дјетета. Ја сам гледао Марту, која бјеше устала врло узбуђена. па кад видје како се он понаша с Катом, она се прекрсти. Ката му стави столицу крај огњишта и рече својима: — Немојте га дпрати ни дражити, јер човјеку није добро. Мијат одмахну главом, па напи : — Еј, шга ћеш, провинио се човјек за голико година у ластвовању и у госпоштини, па му сад нашкоди и кад мало покисне !... Али, опет, Ђукане, да си ми здрав, нека ти буде срећно весе.ве ! — Бог ти дао здравља, нрихвати Ђукан, саставивши подбрадак с грудима. — А што се клањаш као да си ти невјеста ! вели му Глишо... П1то се, болап, стидиш ? Ђукан лагано диже главу, завали мутнијем очима на њих, али му Ката стави руку на раме и одговори : — Не знам ко би овдје имао кога да се стиди, кад би вријеме било да се то расправи !.. Али помишљајте, људи, да је дан кратак а нама далеко конак и да не би с горег било да се већ носиједа... Хајде, збиља, људи, хајте сиједајте.