Дело

Т.УКАН СКАКАВАЦ 209 На то сви, па и Ђукан, изађоше из кујне те се посадисмо. Ђукан сједе између мене и Кате, према невјести. До мало настаде жвакање, — оно и ужасно жвакаље простијега свијета, које нам најбоље напомиње. колико смо одмакли од наше ниже браће животиња. Само Ђукан и Марта једва што се залагаху. Пљусак је једнако трајао. Најзад, након дугог ћутања, Мијат нагш младенцима и искити благослов. То исто учинише Јово и Глишо. Ђукан је одржао ријеч, није ни окусио вина. Кад се почеше чешће обређивати, онда узаври жагор> онда покуша Мијат да пецка Ђукана поради диобе, али већ Ђукан није дизао очију. Још је мало трајала граја, па од једном, као на нечнју заповијест утиша се, те завлада несносна запетост коју прекиде Ката натјеравши Ђукана да легне и своје да иду. Чим Скакавци отидоше, Ђукан устаде и отиде к ватри, па нареди женп да га изује и распаше, па припари длане и табане тако близу пламену, како не би нико други издржао.. Тако је ћутао више од пола сата па онда заиска забиберене ракије, да почне тјерати «врага из дроба”. До ноћи, докле смо ми сједели, попио је ваљда оку ракије. Тетка се врати кући врло снуждена. Дуго је стојала на прозору, гледајући кроз кишу освијетљене прозоре Мартине. Ја сам сједио иза ње тобож учећи задатак. У један мах она срдито затвори прозоре и рече као за себе: — Дај Боже да буде на добро !,.. Иди лези а сутра ни иошто да не свраћаш к њима ! СВРШИЋЕ СЕ