Дело

0 МЕЂУНАРОДНИМ ТЕЧА.ТИМА МЕНИЧНИМ 211 Берлински је трговац А. купио у парискога трговца Б. неку робу, коју у Наризу ваља п да плати. Али је и берлински трговац В продао парискоме трговцу Г. извесну робу од исте толике вредности, те ову последњу потражује у Паризу, Да би се, сад, избегли и труд, и трошкови и ризик, што је све скопчано с преносом звечећега новца из Берлина у Париз, купац А. поручује продавцу В. да на њ пренесе своје париско примање, на што ће му одмах положитп вредност у новцу. Ово се иренашање потраживања врши на тај начин, што В вуче меницу на својега иариског дужника Г. на је продаје куицу А. за готове новце, а овај, опет, шиље ту исту меницу својем повериоцу Б. у Париз и моли га, да је поднесе на исплату (презентује) парискоме купцу Г. И овдо се, до душе, у два маха врше исплате готовим новцем, н то једаред приликом продаје менице у Берлину, а други иут приликом њезине наплате у Паризу. Па ипак је ту корист у томе, што се цео овај посао врши без пошиљања готовога новца из једнога места у друго. Кад се узме у рачун, да је лако нокретна меница носравњепо згодније средство за оптицање од металног новца, онда су очигледне и големе користи, што, за развитак међународне трговине, потичу из употребе менице, као међународнога средства плаћања. Меиица од 1000 марака, с тромесечним роком, у стању је да за то време, на најудаљенијим тржиштима, прометне далеко већу количину робе, него што се то може да постигне употребом металнога новца. Ово намиривање дуговања и потраживања међу земљама помоћу менице, којом се замењује пошиљање новца из једне земље у другу врше банкарски заводи, чији је посао у томе, да од особа, које имају нешто да пр..ме на страним тржиштима, купују менице, па да их продају лицима, која на тим тржпштими имају нешто да плате. Негда је за Немачку берлинска иијац^ била посредник големога меничног саобраћаја. Са истока су, а особито из Русије u пруских при станшпта крај источнога мора, у Берлин шиљане на наилату менице за ииостранство, а особито за Лондон, те је тако у Берлину подмиривана потреба широкога круга трговаца, ноглавито оних са заиада. А сада се тај посао све више п више непосредно врши, услед лаког подмиривања плаћања нреносом (жирирањем) код царске банке (Reichsbauk).