Дело

218 Д Е Л 0 рија, односно некн додатак изнад овога последњег. А то бива онда, кад се менични курс удали од равни за суму, која достиже или прелази трошкове, изазване пошињањем земаљскога новца и његовим размењивањем за страни новац. Кад је разлика према парију само равна овим трошковима, онда многи дужници, са угодности, радије врше меничну операцију, него што се одлучују на пошиљање готовога новца. Трошкови су за пошиљање готова новца ови: за пренос, за провизију и куртажу1), за осигурање и таксе, и за губитак интереса док пренос траје. А за израчунавање трошкова око размењивања новца су нарочпто од вредности: куповна, односно продајна цена дотичнога новца у баначних завода, даље губитак на новцу у след трвења и друге сличне околности. По питање о рентабилности илаћања готовим новцем је одголема значаја висина куповне п продајне цене илеменитих метала и кована новца у баначних завода, што управљају новчаним саобраћајем. Када оно, с јесени 1878. г. Банци Енглеској (Bank of Englanđ) у недовољној мери у благајну утицаху златне полуге, ма да дпсконат* 2) беше подигнут на 5 ироцената, она се, ради увећања своје готовине у злату иотрудп да како год добави потребан број страних златника, а у нрвоме реду Француских, почем је у то доба Банка Француска (Banque de France) обилато располагала готовином, п почем јелондонски течај менични стајао високо, те тиме битно олакшавао у Паризу одилазак злата за Лондон. У тој је сврси Банка Енглеска била подигла куповну цену наполеондорима једним пенијем,3) те су јој убрзо почеле придолазити новеће количине Француских златника. У иротивном је правцу нидерландска банка морала да оперише у октобру 1879. г. Она је тада имала саио мало меница и ломбарда1), а врло знатну готовину злата. Па да би однласком злата поправила стање својих меница и ломбарда, сиустила је своју иродајну цену злата у полугама од 1654. Фор. но килограму Финога злата на 1653 Фор. а кад ни гада не хтеде да оживи извоз, спустила је иродајну цену својим дуплим крунама постуино од 1662 Фор. но килограму Финога злата на 1657 Фор. рачунајући садржину Финога злата у 0,899. Ова јој је мера номогла. Немачка је царска банка по чл. 14. зак. о банкама од 14. марта 1875. г. дужна, да златне полуге даје у размену за своје ноге по утврђеној стопи од 1392 марке по Фунтц Фннога злата. 0 Награда коју ирима посредник. — Преводилац. -) Одбитак интереса но меницама, које банке купују, а још им није стигао рок плаћања. — Прев. 3) Иени је 1 |а шилинга или 8-5 немачких пФенига. Шилинг (енглески) је ’|!0 ФУН* ге стерлинга илн 1.25 динара у злату. V Нокретних аалога (племенитога метала, обавезница, акција, робе, еспапница или вараната^. — Нрев.