Дело

224 Д Е Л 0

бројномо стању иностраних носдова, а не и према њихозој приврсдној вредности, дотле, с друге стране, привредна вредност тих послова долази на прво место при оцењивању питања о томе, да ли кретања меничнога течаја неке земље постојано подлеже извесним утицајима у иовољноме или неповољноме смислу. Земља ће једна, која је начинила повећи зајам у иностранству, до душе постићи повољне меничне курсеве у времену пристизања иозајмљених сума са стране, али ће њезини курсеви после за дуго стајати под теретом трајних исплата интереса и отплата капитала, на које се она према иностранству обвезала Па да би то како год изједначила, она ће морати, на прилику, робе за толику вредност било мање увозити било више извозити, не губећи при том из вида, да земља која интерес онај прима, може само до суме тога својег прихода да увози више робе, него што сама извози. Земље, које располажу големим капиталом, и које су тај свој капитал уложиле негде у иностранству, као Енглеска, Холандија — те су земље на тај начин задобиле трајпи елеменаг за повољност својих меничних течаја. Земља, која мало жита производи, има по свршеној жетви, а услед увоза жита са стране, неповољне меничне курсеве, те мора тражити начина, да с друге стране покрива мањак, који јој се периодски у трговинскоме билансу појављује. Исго тако мора и земља, која поглавито жито извози, на случај р!)аве жетве с друге које стране да добавља менице, које су јој потребне ради намирења својих обавеза на страни. !Кад је оно Русија, у след своје рђаве жетве, у 1880. г.( само мало меничних потраживања на иностранство добила од својега смањеног извоза жита, она се јавила у Берлину као купац меница, само да намири своје обавезе на страни, па их покри еФектима, а особито еФектима зајма од 1880. године. Земља, која много тргује с новцем, може ирема земљама из којих довлачи хране, да изједначавз своје обавезе обављајући за њихов рачун разне спедиционе и баначне послове. Земљи с развијеном индустријом или земљи, коју, са њезине лриродне лепоте, многи странци сваке године походе, могу трасиране илп вучене менице (трате), што јој прндолазе ради