Дело

OCTAB’TE M E uo румунском M, Пони. Остав’те ме, да у миру душа моја иесме вије, То једино благо моје, што ми оста јоште само. Кад имате свега доста, кад вас срећа увек грије Остав’те ми благо моје. Остав те ми песме само. Срце ми је пуно жучи, пуно јада и пелена. Тужила сам у самоћи — из очију сузе лила. У животу једина ми утеха је била њена, Блажила ме... храбрила ме... веселила песма мила. Погледајте очи моје, у сузама окупане, Преклињу вас, сретни људи — аманет вам нек је свети! Остав’те ме, да у миру песмом видам моје ране А са песмом — песмом милом... са њоме ћу и умрети. ј/Бубица 1895, године. Крагујевац.