Дело

ДРУШТВЕНА ХРОННКа 26 7 бригу о свима административним u Финансијским пословима комисије за иодизање Јестаственичког Музеја п одобрило је да се половина депонованах уштеда унесе у фонд овога Музеја“ — Академија Наука је овим иримила под сврје окриље Музеј за природнине. Задовољење ове просветне и културне иотребе у Србији нривукло је нажњу и Народног Нредставништва. Председник Народне Скупштине г. М. Гарашанин, који је н академичар, одазвао се жељи одбора за оснивање Музеја и поднео је предлог крјије, као хиган у Скупштини оглашен, после неколико дана н озакоњен. А он гласн: „да се фондовима за подизање Академпјског Дома и Музеја с р н с к е земље уступе сви фондови, добровољни прилози, завештања u други капитали ма кога иорекла, крји се налазе у Управи Фондова и другим равним касама, а који су нрема својој наменн застарели и постали беспредметни но одредбама чл. 928 и 930 а. грађанског закона и тачке 15 иравила за руковање капиталима у унрави Фондова , све донде док се не иодигне зграда за Академију, М у з е ј С р п с к е 3 е м љ е u Народну Библиотеку.. Одлука о сваком поједнном случају доносп1>е се Краљевим указом, на предлог миаистра просвете и црквених послова, по саслушању Министарског Савета, а у споразуму са Државним Саветом“. Оваким својим решењем Скупштина је одала досгојну н заслужну пошту науци, а у исти мах и показала да уме ценити потребе на културном пољу СрбпЈПНОМ. А н иојединци се врло повољно одазивају овоме покрету наших природњака. Овим скрећемо пажњу u читалаца „Дела“ на овај природњачки поклич, u молимо их да се иозиву одборову одазову. Сваки но мало сви много. Ако свп ми прнтечемо у помоћ одбору Фонда за нодизање Јестаственичког Музеја, учинићемо да ће се и пре и боље моћи засијати и још једна тековина на нољу напретка српске краљевпне, јер ће бити подигнут нов дом науци српекоЈ у којп ће се сместити огледало ириродом богате и земљиштем простране домовнне Србинове.