Дело

ПРЕГЛЕД БУГАРСКИХ ЛИСТОВА 285 годишње: а у нас за периоду 1888—1890 просечно годишње—54.582. Више серађа, али u знатно више у иире : У Бугара је но г. Даннлову годишњи проценат 18,4 на хиљаду. а по г. 1». Јовановићу — 20,61. а у пас пак 25,73. Наш је проценат нешто мањи од ередњега процента за остале европске земље 26,57, али је знатно мањи од нроцента у Бугара. Кадсе узму на ум хвале. којима је наш санитетски закон обасипан од најкомпетентнијих судија доиста је вредно замислити се мало пред овим Фактом, који не може бити добра сведоџба о нашем мару за народно здравље. <5* Необавештеност је главни повод несугласицама, које сметају u српској и бугарској интелигенцији. да почну правилније оцењивати међусобне односе два братска народа, које заједнички интереси упућују на сложан рад. Заблудама је најповољније земљиште тамо, где необавешгеност царује. Ухвате ли једном корена, заблуде добивају моћ тр диција, н онда их је врло тешко искоренити. Македонија je област, о коју се премо ми п Бугари; она нам не допушта да већ једном почнемо озбиљно гледати на опасности, које прете да нам поколебају погодбе за правилно развнјање и напредовање. А те су онасности и велике и разноврсне, и ми смо впдели од њих већ доста штете. Заблуде у погледу народности маћеденскога словенскога становништва прете да постану традиционалне, и да нам, као такве, онемогуће сваки споразум, без којега ни ми ни Бугари као да нећемо имати довољно снаге да се одупремо заједничким опасностима. Резултати, до којих је дошла сувремена етнограФСка наука и ако им не можемо оспорити истинитост, опет за то нису кадри разбптп ове наше заблуде. Све више почињемо увнђати потребу сиоразума за сложан рад, али опет сезатоне иоказујемо ни мало вољни поиустити од својих претензија, које су више претенциозне, него што су на истини основане. Слава Душанова и Симеунова не да нам да спавамо. Хтело би нам се распрострети данашње своје државне и етнограФСке границе до међа, којима су обележене крајње тачке освајањима ова два велика владара. II у тој сво^ој претераној тежњи за експанзивношћу — особина малих народа који мисле да имају разлога ионосити се великом пролошћу — ми предвиђамо праве потребе садашњости и пронуштамо ићи у своме развитку правцем на које нас оне императивно упућују. II док се ми тако гложимо, други обезбезбеђују, не бирајући срества и начине ногодбе своме утицају и културпом и политичком, разуме се, не на нашу корист. Чују се, иетина, понекад гласови свеснијих чланова интелигенције и српске u бугарске који ваппјају за слогом \ nnie]>e( \ заједничке будућности, али се ти гласови одмах н изг\ ое надјачд их вика „патриота“ који би од патриотизма да живе. Ах, да није тих ексилоататора патриотизма, како их лепо назва пок. Карић, колико би мање било несугласица између Срба и Бугара, који би умели зар поставити своје односе на здравиЈу основу ! II колико тек морамо жалити, кад видимо да тако угледан лист, као што је „Бљлгар. Пр1дледт, до-