Дело

290 Д Е JI 0 Срби у том санџаку не зову Срби него Славјани и да у њему нема више срнских школа него само 29. И ово је успех од неколико само година. Бугари, на нротив, од 1870 годнне имају права да отварају школе и срестава да ux издржавају, па шта видимоУ Да се задржимо опет на скопском санџаку, јер су нам једино ту приближно једнаке иогодбе за ово културно надметање. Г. Матов избегава званичну статистику и корпсти се чланком некога 11. K-, по чијем је тврђењу у скоиском санџаку 189si4 школа године било 105 школа. По званичној пак статистици у том санџаку они имају 73 школе на харгпји, а на делу само 50, јер им број школа све више онада, од кад су Срби добили права своје да отварају. Нугарске су школе престале радиги: у Нерезима, Глуву, Доњем С’лњу. Горњем С'лњу, Говрљеву (скопска каза), Старом-Младом Нагоричану (кумановска каза), Ранкавцу (к}>иворечка каза), Габову, Русинову, Смоимирову, Будимирцима. Митрашинцима, Зилену Хратеву, Негреви (Пешчевска каза), Бломнику, Маврову и Брутеку. Ми рекосмо да ћемо се опширније разговарати с г. Матовом, кад већ налази интереса да на овај терен навлачи полемику,док прикупимо још п впше аутентичких података. А за сад је и овај Факат доста убедљив за онога који хоће да се убеди. Факта имају своју философију u ми бисмо молили г. Матова да поразмисли мало о томе, шта му овај Факат значи. Ми ћемо бити задовољни, ако га он увери у потребу, да и Бугари у интересу споразума, треба да нокажу мање искључивости и внше понустљивости. Јер најзад не треба губити из вида истину да обмана може бити извор заблудама само дотле, док јој се не зна извор" а после се окреће противу оних, који су њоме хтели да се користе. Не буде ли овај Факат доста јак, да г. Матова ослободи заблуде у којој је постараћемо се да му их покажемо и више и јачпх на, разуме се, нећемо пропустити, да поведемо реч и о квалиФикацијама учитеља српеких н бугарских, јер и то није тако незначајна ствар у овом питању. Врање. Свет. Ст. Симиљ.