Дело

292 Д Е Л 0 а из неких нпје ни једне речи узео; тако н н. из пос сдњих ает глава, где се причају „чудесаи Немањина, није ни јелне речи ареиисао1) Ту долази (сгр. 14.) таблица из које се види колико је од прилике реди из које главе Сгеванова дела нреннсао Доментпјан. Преписивање иде закључно до главе XV односно XIV, јер иоред 4 пренисана реда из те главе г. СтанојевпК меће знак иитања п мислн да се могу п не узетп у рачун, јер је могло бити да су пренисане и из другог ког дела. Ту одмах на стр 15. под ') обраћа пажњу на један нсалтир из XVI или ночетка XVII века. IV. У последњих пег (или шест) глава, пз којих Доментијан није ништа унео у своје дело, причају се у Стеванову делу„чудесаи Немањина, а међу тим Стеван у почетку (гл. П) вели само: a3b скажоу вамк... сего светаго.. рожд\хтво и житинг, п доброд^тели... — чудеса не спомиње.1 2) Кад се претходно одбаци то да је она четири реда о изливању мира у глави XV Стеванова дела згпотребио и Доментијан (стр. 106), а затим се издвоји и XIV глава као засебна целина, па после оно дво јако прпчање Стеваново о себп у гл. I—ХШ (у I лицу до VIH односно IX главе, а у Ш лицу до ХП односно ХШј протумачи тиме, „што је Првовенчани само на почетку говорио о себи у нрвом лицу а доцније кад је требало да говори о догађајима у којима је сам учествовао3), да je говорио о себи индиректно, што је конзеквентно и извео до краја4) онда се види да Стеваново дело (како је нама иознато) није Једна целина, онда ie јасно, да је део од XV гл. до краја засебно доло које не стоји у свези с оним напред.*5) Главни су докази г. Станојевића онај по унотреби I или Ш лпца (П) u онаЈ по неједнакој употреби у Доментијана (Ш), те ћемо нх оставити на послетку а прво ћемо се забавити оним снореднијпма. I Прво о доказу г. Станојевпћа по промени стила од XIV главе. Остављајући на страну то што је први део (до XIV главе; уараво два иут веКи од дрзллога дела нећу одрећп да у првом делу заиста има сразмерно више цитата него у другом, али ћу споменутп да строже узевши нема цитата нп у VII. X па и ХП глави из I дела. а те главе, нарочито две иоследња, долазе међу највеће. Што се тиче развучености тексга у нрвом илп збијености у другом делу наноменућу да ту имајош осетнијих одступања, да је ту разлика још мања. Напомињем само из првог дела главе: II, 1Н, V, VI, Vn, X, XIII, за које се према осталима из оба дела не може баш рећи да су развучене, а за тим из другога дела само почегак главе XX. (До 27. реда као неки дуги говори или молитве, похвале то Стеванове, то Савине, то 1) Исто, стр. 13. 2) Исто, стр. 15. 3) Курсив јс наш. 4) Исто, сгр. 10. :’) Исто, стр. 14.