Дело

КРИТИКА II КИВЛИОГРАФИЈА 293 онпх што се диве пзливању мира нз зида.) А нарочиго помињем главу XIX крја је сва, од почетка до краја, иснуњена некнм иохвалама Спмеону, која иде по величини на друго место и која је дужа од макоје пз првога дела. (Захвата 76 реди!) За њих се према осталима нз оба дела не може баш рећи да су збијене. Реченнце пак Стеванове како у првом тако и у другом делу у главном су подједнако развучене, јер Стеван не може просто да остави ни једну именицу а да јрј не даде један, два па и више атрибута, а го нарочито в 1жи за име његова оца коме додаје п „блажени“, и „преподобни“, и „светп“, u „учптељ наш“, и „родитељ“, „и у невољн брзи номоћник“ u т. д. и то обично повише, ако не u све, заједно. Као што у ирвом делу има на више места: „молитвама и помоћу спаса пашега и пресвеге матере његове и светог оца Николе и Христова мученика ■г1оорђа“ — тако исто има на више места у другом делу нншта краће: „молптвама и помоћу спаса нашега и иресвете матере његове богородппе и мученика Христова Ђорђа и оца нашега и т. д. светог Симеона.“ II т. д. II т. д Не ћу се, мислим, преварити ако речем да је г. Станојевића навело на то да констатује тако јаку разлику у сгилу првог и другог дела, каку он налазп, то, шго се заиста XIV глава где би дакле пре стајао први а почињао други део, ночиње са свим просто, непосредно: „После тога, браћо, Осећајући се ја нешто слаб и т. д.“ — без икаквог дакле иобожног увода, без кога не могу да буду ни најобичније иовеље. Да је на том месту био неки мало шири увод (нешто онако као почетак XX главе) не верујем да бп г. Ст видео неке разлике у стплу до н од XIV гл. а најмање још таке, да се одмах мора распознати два дола, два радаl). Па н да је та разлика у стилу тако велика, као шго је иредставља г. Ст., не може се но томе одмах нзводити тако нешто крупно, док се претходно не покуша може ли се како та разлика оправдати u у једном делу, једној целнни То бар у овом случају не бп било тешко. Ту треба имати само на уму 1.) да Стеван овим делом хоће да што више уздигне свог оца а не себе (ово напомињем због другог дела), да га шго впше изједначи с великпм људима, свецима, божјим угодницима, за тпм 2) да Стеван у првом делу прича о Немањп а у другом готово искључиво о себи, те с једне стране у том делу треба да говори о себн што простије а у првом делу што цпФрастије — све из истог узрока-' да уздигне Нсмању. За тим, у првом делу Немања је још човек грешан, и догађаји његова живота. које прича Стеван, нису баш тако светачки н зато овај мора речима, нарочптим уиоређењима н цитатима пз Св. Књпга да му диже важност, да покаже како је он још одраних година био спреман за свеца. У другом пак делу Немања је већ светац и Стеван само прича шго верније и живље оиасности у које је сам запаЈ) Нсто, наведено место. Курзив је наш. Дело IX 19