Дело

294 Д Е Л 0 дао (опет зато да уздигне Немању) и носле додаје како гаје оц тога и тога зла спасао свети отац његов упоређујући га и ту било са Св. Т>орђем, било са Св. Димитријем. било са Св. Меркуријем. ГГосле, Стеван причајућн од XIV главе (изузевши XV) догађаје из свога живога, које је свакојако куд и камо боље и детаљније знао него оне из Немањина, не може, и да хоће, да се отргне од тога да у појединостима, брже и жнвље, а према томе у краћим ставовима, не прича оно што му је тако жпво у памети као мила или одвратна успомена. Ту би се по нешго, на пр оно набрајање и описивање дарова у XX глави, могло одбиги п на таштину. Та места п јесу она што чине да се у иогледу краткоће u иростоте излагања издваја други део од нрвог. Изгледа у неколико и смешно тражити и у стилу по цптатима неку јаку разлику у делима о једној и истој ствари, личности, а коД једног и истог нпсца, кад је он свакојако пишући и прво и друго дело (како би хтео г. Стан.) познавао подједнако Св. Књиге које цитује. Та ствар у цитовању зависи у осталом внше од згодне прилике него од нисца, који ће бар толико бити иажљив, иа да не трпа нешто онде где се за то не јавља ирилика. Два дела заиста има. То није никакав нов проналазак, то ће осетити свакп читајући Стеваново дело. али то не баш по промени стила него по промени садржине: до Xl\ главе о Немањп као живу човеку а од XIV гл као о свецу, мртву у обичном смислу: тако исто : у првом од та два дела говори се више о Немањп а мање о Стевану — у другом обрнуто. П. На реду је сад онај доказ г. Станојевића да се у последњих иет (илп шест) глава причају, и ту први пут спомињу, чудеса, док међутим Стеван у почетку (гл. П) велп да ће причати само „рождкство и житим; и добродТтелп* — чудеса не спомпње. Главно је у том ставу оно „житше“, под којим г. Ст. разумева живот на земљи, до смрти, живот у коме се не чине чудеса. Међутим напоменућу прво, поред обичног, земаљског, више грешног, „досмртног“ пролазног живота има u другп виши, чисти, безгрешни, светачки. вечни живот који се маниФестује чудесима. То је онај живот којим живи Св. 'Симеон и после своје смрти, живот, за који зна u Стеван велећп умолитви свом светом оцу : -ВГдГ бо, господи мои. иже и ио смрти жив\> њоГ). То је онај живот у коме Св. Симеон помаже Сгевану протпву душмана његових. То је онај живот у коме Св. Симеон, на молбу и по руку Савину иисмом из Хилендара, пзлива миро у Сгуденици.* 2) Које онда од тога двога значи реч жптгш у оној реченицп (гл II)? Н да ли означава само једно и баш оно прво, као што хоће г. Станојевић ? Наномињем још да у натнису биограФије Немањине од Стевана стоји „житшв и жиз1»нг»“, као и у толико и толико других и старијих j) ШаФариково издањс, гл XVI, стр. 22, рсд 11. 2) Доментијан у Жив. Cn. Симеона стр. 113; издање ДаничиКево од год. 1865.