Дело

295 КРИТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА и млађих биограФија. На шго ће ге две речи једна уз другу, кад u лко исто значе ? Да ли су увек исто значиле ? Изгледа ми да нису п вероватно је да, кад су први пут употребљене једна поред друге у натиису, нису исто значиле ? Да је било раније неке разлике показује у неколнко п сам Стеван. Кво свнх осталих месга из љегова дела осим наведене реченице (гл. II) где се јављају те цве речи : житћискоук) боурк> ир^плоуввше (гл. VlLl. стр. 10, ред 13), п жизнб в ћ ч н о у io наслећдитв (гл. IX, стр. 11,ред 9), нстезаљми wti. Hiero (тиче се Немање) житша ихб (тиче се калуђера светогорских) н правила чрБНБЧБСкаго (X. 13, 14), породноњ жити1€ (ХП, 16, 13), иснравивБшаа жити»е свонII ЖПЗНБ ПОДОбБНО ДрвВБНИИМБ СВеТНИМБ, ЧрБНБЦеМБ ИрКпОДОбБНБШМБ (ХШ, 17, 24), bl в 4 ч н о у io жпзнб (XIX, 26, 35.), вв лбстбнКмб житии ,с емБ (XIX, 27, 7).') Та јеразлика у значењу још јаче изведена у Животу Василија Новога.l 2) Тамо уз реч житше долазе ови додаци : хоудок-., то, вргћмен’ное, вб соуетшлхБ, злостраданое, сотонино, n др., а уз реч ж и з н б : вТчнам (нлјчешће), блаженаи, нетлТнБнага u т. д. За Христа , ее вели да је жизнодателв, а зна се који живот он даје. У четрдесет примера има само четири изузегкд. Ово дело наиомињем за то што је оно добро очувало старину, и што су преписи, како изгледа, мало познији од преписа Стеванова дела. Савина, Домепт. и др. дела, која су ми при руци, све су у преиисима из доцнијих времена (ХУ и XVI векЈ ц за то их п ие употребих у овој ствари. То исто важи за живот св. Петке у истом споменину (XXIX) јер је ту само један пример • употребљена је реч жизнв супротно ономе у животу св. Василија-3) l) Принере у којима долази трећи еиноним „животк-1 не наводим, јер ова реч значи оба живота. Чешћа u јача употреба ове речи истиекивала је ио мало прве две те се оне у значењу мешаху. -) Споменик Српске Краљев. Акад. XXIX. 3) БиограФије: св. Ћирила (ШаФ. П. 1868', св. Саве и св. Симеона од Доментијана ('Даничић. 1865.), ев. Јована Рилеког и Сарнадапорског (Глаен. ХХП, 265 и 242.1, Дара Уроша (Гл. XXII, 209), Деепота Стевана Високог (Гл. ХБП;, св. Симеона од Ст. Првовенчанога (ШаФ. II. 1868) Илариона Могл.енеког (Starine I стр. 66) (више ми се није десило при руди) имају у натпису ; житит и жизни; а биограФије .• св. Методнја (ШаФ, II. 1868), КсеноФона и деце му (Новак. Примери књиж. II изд. 388), Григорија папе римскога (Исто, 45), св. Петке (Спом. XXIX), св. Симеон од Саве (ШаФ. П, 1868) (више ми се није десило при руди) имају само : житше. Док ове друге завршују смрћу дотичног сведа, оне нрве после тога још причају о чудесима, исцелењима, знамењима, које су после смрти творили. Тога има и у биогр. Цара Уроша и Десп. Стевана где •бисмо најмање очекивали. Додајем још ово. Биогр Василија Новога има у натпису житик и жизш., а завршује смрћу истога, не ирпчајуВи ни једно чудо после тога. Алн треба само прочитати то дело па ће се видети колико је оправдан тај натпис. Василије ни више ни мање него проводи душу своје слушкиње на оном свету, бранећи је од осуде на појединим сулиштима(митарствима) и доводи је у рај. Он у рају има и своје дворове. Његовим носредством Григорије, којн му пише ову биогр., нрисуствује једној, тако да кажем, ni>o6u оне представе што l.e се одиграти на дан страшнога суда. Ту је он уз Христа и друге свеце, мученнке, што су већ давно отишли с овог света, u лебди с њима iio ајеру и еветла је лица као еунце. Заиста чудновато. Не зна човек како да 19*