Дело

296 Д Е Л 0 Задовољавајућн се само хипотезом. мислим, да је и ово иримера доста, да се увиди нека разлика у значењу између.речи житше и жизнв. Не ћу одрицати и сам ћу наиоменути да она одступања нису од мале важности, још ћу додати да се и у Савиним п у Доменгијановим и др. делима не могу сви случајеви, којн се не би слагали с горе истакнутом разликом, одбнјатн на нреппсиваче. У Саве н Дом има : на онамо жигии, вгћчнок5 житин5. Излазн дакле и то да п житше само за се значи оно што придајем обема, т. ј. и живот на земљи, грешни, и онај после смрти, светачкп. Г. Станојевпћу стоји до воље да бира од тога двога шта хоће. У осталом, оваЈ j'e доказ и код г. Стан. везан за онај ио неједнакој употреби Сгеванова текста у ДоментиЈанову делу. Опстанак његов везан је за XV Главу. Докаже ли се да је њу Дом. употребио, те се тпме, по схватању г. Сган., утврдн целина Стеванова дела, оваЈ ће доказ отпасти сам но себи као да није ни постојао, Ш На редуједоказ но неједнакој употреби Стеванова текста у делу Доменгијанову. Из таблице (стр. 14.) види се да је Доментијан уиотребио тексг Стеванов до XV гл. закључно. Од ове XV гл., по г. Стан., само четирц реда, где се говорп о изливању мира. Та четири реда могао је Домен. унети ii3 које стпхире. (Ту се наводи Сандићев псалтир с последовањем с краја XVI u поч. XVII века). Глава XV може дакле да отпадне- Али се и така подела не слаже потпуно с оном по употреби I или Ш лица (I део до XIII гл. закључно). Смета гл. XIV. Ту онда још једна хипотеза : да је u XIV глава за себе целина, или део неке греће целине. Две хппотезе. Да видимо колико су основане. XIV гл. je засебна целина за то што „уз онај део, који говори о чудеспма Симеоновим не пристаје, јер је пз ње Доменигијан две треКине унео од речи до речи у евоје дело. а уз нрви део не пристаје због Стеванова днректнога говора.“т) Смешно ! Зар се с толико исто права не би могло рећи п овако : због тога што је из ње Доменпјан две треЛане унео од рсчи до речи, као и из ранијих (I-ХШ), иристаје уз I део. а због директнога говора Стеванова, као шго је у свима доцнијим главама, иристаје уз II део ? Она би онда била копча измећу I и II дела и говорнла бп за целину толико исто, ако не и више, колнко, онако стпсхвати његов живот. Дође ти па не знаш да ли да га сматраш за жива на овом свету или не, час ти изгледа једно, час друго. То је и хтео да отклони један од она три преписача, те ,је после жизнв ставио тл\нпн, т. ј. земалшки, да бн читалац знао да је св. Вас. жпв и ако „жизнује". Да ,је то доцнији додатак впди се по томе што у другнх преписа те речи (тлЈшни) нема, а после ту је уиотребљена та реч у мушком роду, а у текстовима је женски род. Да ли се не бц u овај натпис : Житше и ч К) д е с а светЗв) и славн«к> Козме и Дамгаиа. бСиом. XXIX, 48Д где на месту жизни етоји чвдеса, могао овде употребити? Даничић у Г.јеч. кн,. стар. књ. I. не разликује, судећи по примерима изва1)еним већином из Моп. Serb., житије од жнзни. , l) Гл. XLIX стр. 15.