Дело

314 Д Е Л 0 Ј1 целнм спољашњнм обликом Гаврилове се боседе одликуЈУ од свију наших угледнијих проповедничких састава. гГо су све кратке речи, заузимају обично по две штамиане стране и могу ее изговорити за неколико (4—6) минута. Од какве је важности ова особина им, не би било потребно нн да говорпмо. Свн знамо како се данас, у овом разнеженом времену, тешко одстоји цела служба, за коју многи веле да је сувнше дугачка. па ако се још и беседа нродужи uo иола часа и више, онда у место душевне насладе. коју човек тражи. улазећи у храм, може наступити нретерани умор и нерасположење. Руски проповедници, на рочито они но селима и наланкама, сада готово искључиво говоре кратке ироповеди, следујући примеру Путјатинову, који је ирви сгворио овај облик црквене беседе. Кратке проповеди подесне су нарочиго за прост народ, који није у стању да усвоји већу проиовед са разгранатим реторским нзлагањем, док једна главна мпсао (у краткоЈ беседи), лепо и јаено осветљена и доказана, може имати веће изгледе на успех. Наши старији проповедници, угледајући се на руске цроповеднике ХА1П и прве половине XIX века, писали су већпном синтегичне ироповеди, у којима су налазила места дуга размишљања с најобичнијим изразима и Фразама. Све то, наиисано сувим и ненравилним језиком, није могло имати онаква утицаја, какав се мора очекивати од црквених проповеди. Он је нојмио да проповед, нанисана по свнма иравнлима ораторске вештине, није подесна за иарод, особнто за нростије слушаоце, увпдео је, да је њима иотребна проповед нарочитога облика, у којој бн жива народна реч играла наЈглавннју улогу. Од сриских проноведнпка нисао је такође кратке иоуке епискон Јаннћије. Његови проповеднички радови одликуЈу се простом и јасном речју, али немају ни једне од онпх главних особина Гаврилових беседа са којих су ове иоследње заузеле једно од првих места у нашој проповедничкој књижевностн. Основна је мисао свију Гаврилових беседа (разуме се) вера у Бога. Ова је материја проткана н испреплетана у свима његовим речима, у с-вакој његовој мисли То му је нолазна тачка сваке беседе и главни предмет расправљања. Пначе при избору тема за беседе Гаврнло се свагда осврће на жнвот народни н његове потребе, па узима за предмет говора такву мисао, која стојл у непосредној везн са самим животом. II кад узима тему из дневног јеванђеља, он се зауставља само на питањима религиозно-моралним, дакле на оним хришћанским правилима, KOja имају најгешњу везу с његовнм слушаоцима. У том избору мислн за беседе најбоље се огледа дубпна н схватљивост његова ума, његово гачно, до најмањих снтница, нознавање врлина и недосгатака својих слушалаца. При том се његов светао н широких ногледа ум вазда одликује сиособношћу да нојми иредмет у најбитнијим његовим цртама и да га осветлн од једаред са гакве стране, која ће најбо.ље показатн његову природу u његове најближе односе нрема слушаоцу. Ну, највећа је одлика Гаврилових бессда у излагању и расправ-