Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА 3 1 "> .вању предмета. У томе је он надмашио многе наше угледне проповеднике. Ова оригинална оддика његова састоји се у томе, шго он веома дубоко засеже у суштину предмета, што ни једна његова мисао нема каракгер површног н овлашног суђења, па нпак су, ирп свем том његове беседе веома иросте, јасне и појмљиве. Као искусан и велнки проповедннк он ретко убеђује снлом логнке, већ обпчно животом, истином u правдом, што неиосредно утиче на душу. Отуда потиче и непосредан утицај на слушаоца, који целим бнћем сво.јим постиже u схвата нзнесену му истину. Услед тога највећа богословска и ФплосоФСка питања у његовим беседама иостају тако јасна и проста, да их може разуметп нај нростиЈи слушалац. Међу гнм сва сила н чарп Гаврилових речп састоје се у томе што ie он, као изврсган исихолог, најбоље разумео народ u нрема томе успео, да своје речи и мисли прилагоди његову духу н животу. Да бн се што внше приближио народном разумева1ку, Гаврило најчешће објашњује своје мисли нримерима из живота народног, говорећн му, обично, самим његовим језиком и посматрајући их онако како ux народ носматра. Отуда су његове беседе веома обилате народним изразима, пословицама н погледима народним на предмеге Услед тога народ је могао у речима беседниковим видети своје мисли, осећања н ногледе и све то усвојити свесно и са задовољством. Међу беседама Гавриловим у овој књизи заузамају велико место ироповеди, које је говорио нар^ду, обилазећи своју епархију. Оне иредстављају собом ретку појаву оду шевљених и најискренпјих односа једнога епископа према своме народу. У њима нам се Гаврило приказује као један од највећих пародних ироповедника, као отац н пастир црквени. Не могу се овде исказати сва она осећања, која вас обузимају кад читате Гаврплов разговор са „својим милима“. Највећа и наЈнежнија родитељска љубав, жудња за давно невиђеном деном, велнка радост при сасганку и виђењу с њима — све је то нашло места у значајним редовима његових беседа, и ви се осећате за то време, док чигаге илп слушате ове речи, као одвојени од овога света, обузимљу вае неке необичне пдеално-моралне жудње, које су далеко од стварности што вас окружује. Ово су му, свакојако, надрагоценији радови, јер из њих се види какво је одушевљење упућивало Гаврила у његову тешком нослу н с каквом је збиљом н иажњом он вршпо своју узвишену задаћу. Такве су Гаврилове беседе, носматране но њихову унутрашњем духу, по њихову специјалном црквено-васнитном значају и утицају на чигаоце. Али, носматране са чпсто литерарног гледишта, оне можда уступају радовима неколицине наших црквених оратора. У осталом, ове беседе и по самом назначењу своме, не иретендују на место на комесе налазе наши иредставници сјајне орагорске речитости : оне су, готово све, писане за иростији свет, коме нису од потребе cjajne реторске фразе n обрти реченпчни; слог је њихов ирост и лак, језик им нотиунО' разговорни, реченице јасне а логичне, и ако садрже дубоке мисли.