Дело

КРИТИКА И БИВЛИОГРАФИ.ТА 317 II ако је ова књига намењена ноглавито нашем свештенству. њу корисно могу читати н оеталп читаоци, јер he у њој наћи лених ноука за себе. Свет. П. Ранковнћ Црквено питање у Србији, написао епископ Мојсеј. Београд „Смпљево* — штампарија П.ТодоровиКа. 1895 8°. стр. IV -— УП1 и 2 —107., Цена 2. дпн. Књига ова расправља познату размирицу између државне и црквене власти у Србији, која је настала ночетком осамдесетих година и имала нама свима познати непријатан ресултат. 11}>во нитање које се сваком намеће кад вндп наслов горње књиге без сумње је; откуд н за што сад расправа тога питањаУ Писац нам о том у предговору свом ово казује: Његово Бисокопреосвештенство господин митрополит Михаил написао је у прошлој годинп књигу „Православна српска црква у Краљевинн Србији,“ и она је требала да да „опис новог стања српске православне цркве у Краљевини Србији.“ Али господин митрополит је нашао за потребно да у књигу унесе и ионешто од онога што је томе стању иретходило и да уз имена црквених достојника даје и карактеристике — личне. Тако је о иисцу ове књиге рекао: „да је ступно у договор с онима који су почели интриговати нротиву њега (митрополита) и ностао њихово оруђе у времену безаконог уклањања његова“; да је ппсац, епископ Мо.јсеј, постављен за администратора митрополије „без учешћа сабора архијерејског“ и, најзад да је „као администратор чинио канонске погрешке због којих су епископ нишки Виктор, шабачки Јероним и ужички Вићентије нрекратилн бпли с њим сваке односеА Г. митрололит, ваљда потиуности ради, није иропустно поменуги, како је писац после разрешен био од администрације епископије неготинске, али да се доцниЈе додворио u иостављен био за државног саветннка и као такав, за тим, стављен у пенсијуА Ну како нам писан саопштава, г. митрополит се ни тим није задовољио. него је у поменутој својој књизи изнео и то, како је епископ Мојсеј 19. октобра 1874. године још био стављен у пенсију „јер је бно онемогућио даљи опстанак на епархији шабачкој“ због злоунотреба учињенпх као управитељ манасгира Драче, које ie Контрола Главна нашла била „услед чега се иодигла нротиву њега и ондашња влада u хтела га датн грађанском суду, а сабор да би га сачувао у чину и да не доће до страшне осуде на срамоту и штету цркве нађе за најсходније дагаразреши од управе...“ Г, Епископ Мојсеј брани се од свега тога у овој књизи, и надајући се да ће му одбрана бити најбоља ако изнесе службена документа. онје о иознатој размирици дао гогово све што је елужбено онда но томе раћено и од стране државне u од стране црквене власти.