Дело

II, у том и због тога, ова књига несумњиво има трајну, чсторијску вредност, ако се и не може човек свуда с нпсцем сложити где он нзноси своје погледе u назоре. На што ie г. митрополит нашао за погребно да у књизи која носи наслов Православна црква у Краљевини Cptuju уносп онакве ствари доиста лпчне н шкакљиве природе, при том ствари где је н. сам лично био умешан и где он не може бити судија — не знамо. Знамо само то, да то очевндно ннје умесно, ни за цркву и њену јерархију корпсно, као и то да је г. митрополит тиме и себи само штету нанео. Данас се о свим тим прошлим и неиријатнога сномена стварима суди много хладније и објективније, а кад су уз то још u службена докуменга гу, онда се мимо њих нншта не може исиредати илн друкче тумачити. А она, онаква каква су, жпва су осуда п ондашње владе н целога еписконскога тела, н г> митрополпта, а у ирвом реду u аославито: владе п г. митрополита. Писац је најпрс службеним документима утврдио, да ,]е сабор био прогиван уклањању н.егову с унраве епископије шабачке п да је нашао да за то нема канонскнх разлога, али да је носле попустие државноЈ власти и Hiije се иротпвио разрешењу његову кад га је влада уклоннла с управе. После тога је прешао на главну ствар, на црквено питање, т. ј. на ону размирицу између државе п црквене јерархије које је ресултат биа уклањање митрополига Михаила од администрације митрополијом, доношење новог закона о црквеним властнма, уклањање свпју епнскопа с њнхових катедара п нов нзбор u иосвећење новога митрополитаи нових епископа. Повод распри је бпо, као што је познато, закон о таксама, На тај закон је г. митрополит реагирао једним писмом на минпстра иросвете од 12. маја 1881., и то сам, без архијерејског сабора. У том писму, KOie има прилично оштрпна неоправданпх, на крају се вели: „Молимо Вас. господине министре, да бисте иронашли начпне како да се ублаже овако оштре мере и исираве неправилности на успокојење наше цркве и клнра.“ Основне замерке закону г. митрополит налази: 1 да није постао у сноразуму с црквеном јерархијом: 2, да је таксирање свештених чннова продаја — симонија; 3: да су таксе несразмерне, високе, и с тога ненраведне. Не мање оштро, а без погребе, одговорпо је на ово нисмо министар просвете г. Новаковић, којн је, с државне стране, као г. митрополит с црквеке, сгвар све више заоштравао и заилетао. На једно врло слабо место на објектпвно најважнију тачку у г митрополитову писму: да су таксе несразмерне н за то неираведне, г. Новаковић одговара начином којим један министар не сме ннкад одговарати. (>н признаје несразмерност такса и основаност те примедбе г. мнтронолитове, па овако наставља: „Осећајући дужност коју је као министар прквених нослова имао потписани је кушао да расиоложење народног представнпштва склони на сразмерне таксе, али нп труд његов ни труд