Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГАФИЈА 319 неких поеланика...није имао никаква уснеха. УКалостан је али истинит Факат, да је узрок овоме очевидно у веома ослабелом скоро упрпашћеном ауторитету цркве и њених служитења у народу.-.“ Овако један министар не сме говорити. Кад он онако уверење о несразмерности такса има, онда он ставља иитање новерења нред Скуиштину, и или се она приклања министрову мншљењу, или министар иде кући. Међу тим то није учинио нп г. Новаковпћ, ни влада. II онда је сасвим неумесно и неозбиљно иосле говорити: ја хтедох на ми други не дадоше. Писац наводи. и то је врло важно, да је г. митрополит одвраћан од овог првог свог усамљеног u својево.љног корака иа му је предлагано да одмах сазове архијерејеки сабор, али он то није хгео. То је учинио тек иосле министрова иисма. Архијерејски сабор сасгао се 21. сепгембра 1881. године и реишо је, као што се види из саопштеног службеног документа: да је закон у одредбама црквених такса противан канонима и ла за то тража његову иоправку, наведавшн још и то како је „несаобразно“ што је овај закон издат без претходног сиоразума са сабором архијерејским. Ппсац вели да после првог акта митронолитовог одлука сабора и није могла бити друкча, јер он није могао оставити митрополита усамљена, али да он ни]е мислио као митрополит: и да би избегао свакн даљи сукоб он се одмах сагласио у том : да се закон мора вршити и да се епископ Мојсеј овлашћује у нме сабора ступити у споразум с владом : да ли је она вољна учинити нзвесне измене у спорним одредбама. II према овој другој одлуци. једновременој с оним званичним одговором сабора аријерејског, који је имао г. митронолит да доставп влади, одређени еиископ, нисац ове књиге, ишао је министру просвете, ко]п му је изјавио: да је влада готова учинитп иснравке у закону које би учинио архијереј ски сабор а тичу се цркве и њених органа. II ова је изјава саонн1тена свима члановима зрхијерејскога сабора, који ју је повољно на знање примио, сагласивши се даље : да извесне одредбе у закону могу остатп и даље са сразмерном таксом, а остале да се изоставе. Све је ово сад требало да митрополит достави министру просвете званичним актом и да га сагласно иристанку његову умоли да учини даље што треба те да се то и извршп. Али сад се цела ствар мења и у једну нову мену улази. Званичан акат митрополитов прави један прелом. иза кога долази директно његово уклањање. Ево како је то било : Актом својим од 10. октобра 1881. годпне г. митрополит, одговарајући и на раније писмо мпнистра просвете, и не говорећи у њему ништа о оним одлукама архијерејскога сабора, ио којима је требало споразумно с владом покушати исправку и већ ностигнуту сагласност у том, само саопштава ону званичну одлуку сабора архијерејскога, за коју