Дело

КРИТПКА И БИВЛИОГРАФИЈА 523 другој онет месец иросиаа зраке на лшран. усиаван свет, а „лаор лелуја цвет“; у трећој песник не може да нађе утехе, те нева песму; у четвртој је срце стена, а вали „болиљутн,“ који ломе песннкове младе грудп u т. д. У сваком броју има анегдота, алн нод разним именима. 11рви број доноси Историјске анегдоте, међу које се увукла и једна о безименом Спартанцу ; у другом је промењен натптс у Класичне, али је обележено с 11, дакле нродужење из првога броја; у трећем и четвртом је задржан натпис другога броја, али нема знака ла лп је продужење или није. Већина ових анегдота позиата је и раније у нашој литератури. Језик у овом листу намењеном омладини средњих школа гребало би да је чист. одабран: али то на жалост ниЈе. Нема скоро реда без грешака у језику. У једном чланку од 70 реда има преко 40 имнерФеката. II само уредншнтво не нази на чистогу језика којим пише. У његову саставу наћи ћете: Видмћемо; досадањп одзпв, доста је задовољавајуКи, ако нам то буду материјалне прилике дозволиле и т. д; а шта да се каже о Језику у чланцнма појединих сарадника: покрај оћеш, александрова (смрт). с Мора, ту вам је u: осторожан, нравствена прнвезаност, отмено лице, занегмен гордељивац, итд., итд.У Од овако уређенога листа сумњамо да ће омладина иматн какве користи. Ђ. С Ђ. Oasopis Maćici Serbskeje 1895 Letnik XLVIII, zešiwk II. Redaktor: dr. Ernst Muka. Budyšin : 8° 168 стр. -|- 15 листа стенограФских таблица. Наша ie Матица, са седиште.м пре у Пешти сад у Н. Саду, нослу жпла за углед еловенеким друштвима с истим задацима и тежњама: неке млађе словенске друге далеко су је за собом оставиле. II Дужички Срби, с оснивањем своје „Maćici,“ стекли су нрави културни цента}» Књижица, чији натпис горе исписасмо, орган је Maćici Serbskeje и једна од најзнатнијих неријодичних публикација. Да нрикажемо читаонима „Дела„ садржај овога севернога госта — часопиеа. У чланку „Синонимика и с-интакса срнскпх свеза“ обрађсје dr. Im/'š t'araž Hodzijski један од знатнијих одељака синтаксе свога језика У нашој научној књнжевности имамо лен иосао о „везницама* у слов н. језпцима, алн још доста остаје да се синтакса свеза — и реченица к.чко треба проучи. У чланку „Пмена сељана у Горњолужичких Срба од 13. до 16. в.. а овај је чланак наставак, dr Jurij РИЈс, из старих записа и акта ззноси имена сељана из шест села „Hodzijskeho suda“ (стр. 88.-92.). Даље имамо посао, који није од особита значаја за науку колико је за пракгичну употребу, атоје „Serbski rychtopis,“ који је по Габелсберговој основици израдио Filip Uezak. Уз теорнске белешке додане су и стенограФСке таблице.